Dok napolju provejava sneg i malo kome se izlazi iz kuće bez povoda, pravo je vreme za opuštanje uz dobru knjigu sa elementima krimića i mistike, koja će nas uvući u rešavanje zagonetki i „spasti“ od razmišljanja o obavezama koje nas čekaju nakon dana praznovanja. Amazonov bestseler Na večeri sa ubicom Aleksandre Benedikt, knjiga koju je nedavno objavilo Vulkan izdavaštvo, u tom smislu je odličan izbor jer gazi stopama čuvene Agate Kristi i popularnih romana Ričarda Ozmana. Benedikt u ovoj uzbudljivoj priči ispisuje stranice fascinantne misterije u kojoj glavna junakinja Lili Armitidž u jezivoj igri otkriva najmračnije porodične tajne, uključujući i identitet ubice svoje majke.

Sezona je praznika, vreme koje za većinu ljudi znači opuštanje, porodičnu harmoniju, smeh u krugu prijatelja ili lud provod u nezaboravnoj noći. Ipak, ovo doba godine kod mnogih osoba budi potpuno suprotne emocije. Istraživanja navode da se više od 60 odsto ljudi tokom praznika oseća usamljeno. Upravo o ovoj temi, na dirljiv, uzbudljiv i romantičan način govori Beka Friman u svom romanu Klub usamljenih, koji je objavilo Vulkan izdavaštvo.U pitanju je priča o četvoro prijatelja u Njujorku koji se drže svoje neobične božićne tradicije, čak i kada ih sudbina vodi na različite strane. Hana i Fin od koledža svaki Božić provode zajedno, jer nijedno od njih nema kuda da ode.

Promocija knjige „Ne čekajući inspiraciju: jugoslovenska umetnost između dva svetska rata i revolucionarni društveni pokret“ autorke Vide Knežević će se održati u petak, 22. decembra u Galeriji ULUS sa početkom u 18h (Knez Mihailova 37). Knjiga „Ne čekajući inspiraciju: jugoslovenska umetnost između dva svetska rata i revolucionarni društveni pokret“ Vide Knežević bavi se odnosom umetnosti, politike i revolucije, kao i teorijskim promišljanjem potencijala umetničkog organizovanja tridesetih godina 20. veka u Kraljevini Jugoslaviji, tada kapitalističko-monarhističkoj zemlji koja se suočavala sa narastajućim profašističkim tendencijama te (na)dolazećom nacističkom okupacijom.

U subotu 23. decembra tradicionalno će biti organizovan Novogodišnji Humanitarni Dan u KROKODILovom Centru (Karađorđeva 43, Ulaz s Malih stepenica) kako bismo podržali male heroje koji se nalaze na Institutu za majku i dete na odeljenju za pulmologiju i leče se od teških respiratornih infekcija. Kako je iza nas period značajnog porasta broja hospitalizacija zbog bronho-opstrukcija doktori sa Instituta bili su prinuđeni da najmlađe pacijente smeštaju i na druga odeljenja koja nisu sasvim opremljenja za lečenje respiratornih bolesti.

Promociju knjige „Alhemija bombe“, autora Slobodana Bubnjevića, fizičara, pisca i naučnog novinara, koja će biti održana u petak, 22. decembra u 19.00 časova u Naučnom klubu Novi Sad u Kulturnoj stanici Svilara. Sa autorom će o knjizi razgovarati dr Miloš Svirčev, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. „Alhemija bombe“ Slobodana Bubnjevića pisana je raskošnim stilom, kroz mnoštvo zanimljivih priča i pogleda na svet oko nas. Priča o dramatičnoj istoriji nuklearne ere ispričana je kroz dvadeset toponima, različitih lokaliteta na našoj planeti, gde je upotreba nuklearne energije ostavila brojne posledice, čega smo i danas svedoci. 

Istraživanja govore da se čitalačka publika deli na onu koja knjige kupuje na osnovu bestseler lista, nagrada ili preporuka kritičara i pojedinaca u čiji čitalački izbor ima poverenje. Jedna od knjiga koja je zadovoljila sve ove kriterijume u poslednjih nekoliko godina je Tamo gde rakovi pevaju iz 2018. godine autorke Delije Ovens, budući da je 32 sedmice bila na vrhu liste najprodavanijih, a do kraja februara 2022. provela je 150 sedmica na spisku bestselera. Knjiga Teci kao reka autorke Šeli Rid nezvanično je proglašena za naslednicu čuvenog romana Delije Ovens, a već je objavljena u 37 zemalja i prevedena na 31 jezik. Baš kao i bestseler Tamo gde rakovi pevaju i roman Teci kao reka će, prema najavama, uskoro doživeti filmsku adaptaciju. 

U četvrtak 21. decembra 2023 godine u 19h, u Palati Madlena, biće održana promocija knjige izabranih drama Knez Mihailo-Balkanski Hamlet, uz učešće dramskih umetnika. Sedam dramskih tekstova srpskih pisaca, od kojih je šest nastalo tokom poslednjih pet decenija, svedoče o tragičnoj sudbini kneza Mihaila Obrenovića, koji je istovremeno bio prosvećeni apsolutista kao vladar, tanani pesnik, ali i naivni ljubavnik. Druga Mihailova vladavina, nakon stupanja na presto posle smrti kneza Miloša, težila je tome da usmeri Srbiju ka evropskim civilizacijskim tekovinama i načinu života koji je bio dominatan u Zapadnoj Evropi. Ipak, kao jedno od najznačajnijih dostignuća Mihailovig režima mora se istaći oslobađanje srpskih gradova od osmanlijske vlasti. 

<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..