Konkurs se raspisuje u znak sećanja na pesnika Novicu Tadića, čiji je opus obeležio srpsku poeziju na razmeđu 20. i 21. veka i čiji autorski status prevladava sve poetičke i druge podele na aktuelnoj književnoj sceni, a u cilju podsticanja stvaralaštva mladih pesnika na srpskom jeziku. Konkurs je prvi put raspisan 2018. godine. Pravo učešća na konkursu imaju svi pesnici koji u trenutku raspisivanja konkursa nisu navršili više od 35 godina života i koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira u kojoj državi žive.
Kristijan Krusat je španski autor holandskog porekla, čija je zbirka priča pod nazivom Kratka teorija o putovanju i pustinji nagrađena Nagradom Evropske unije za književnost 2013. godine. Evropska komisija, kao i kritika i čitalačka publika širom sveta, prepoznala je u Krusatovom narativu nešto nepoznato, inovativno, sveže i nadahnjujuće. Krusatovih šest kratkih priča o neobičnim junacima izdvaja iz mora literature to što su te priče, po rečima jednog kritičara, obeležene različitim ukusima – one su slatke i gorke, ljute i zavodljive, smele i drske.
Konkurs Doma kulture Studentski grad za knjigu kratkih priča, raspisan u decembru 2020, namenjen mladima do 28. godine života, okončan je. Od dvanaest pristiglih rukopisa, dva nisu ispunjavala traženu žanrovsku odredbu, a od preostalih deset u uži krug razmatranja ušlo je četiri autora. Najboljim je proglašen rukopis pod naslovom "Demo dan D" čiji je autor MILOŠ PETROVIĆ. Miloš Petrović je rođen 1996. u Loznici, odrastao je u Zvorniku (BiH). Diplomirao je na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je i odbranio magistarski rad "Tematizacija istorije u romanima Mamac, Pijavice i Svetski putnik Davida Albaharija".
Treći Trg i Srebrno drvo, izdavači i ogranizatori 14. Beogradskog festivala poezije i knjige "Trgni se! Poezija!", pozivaju vas da pogledate ragovore sa učesnicima festivala, pesnicima i prevodiocima koji se nalaze na zvaničnom You Tube kanalu Trećeg Trga - link >> Neki razgovori su već vođeni i ostalo je još dva programa za 06. i 08. mart. Zapisi o predhodnim razgovorima su sačuvanii i nalaze se takođe na zvaničnoj You Tube stranici festivala.
U DOMU KULTURE "STUDENTSKI GRAD" u četvrtak, 4. marta od 19.00 časova, u klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović” obeležava se 200 godina od rođenja FJODORA DOSTOJEVSKOG i gost NIKOLA MILJKOVIĆ predstaviće roman DVOJNIK. Dvojnik(rus. Dvoйnik) je drugi roman Dostojevskog, objavljen 1846. u časopisu Otadžbinski zapisi. Priča prati unutrašnju borbu glavnog lika, koji se neprestano susreće sa čovekom koji mu je fizički identičan ali samouveren i agresivan. Dvojnik počinje da preuzima kontrolu nad junakovim životom, pokušavajući da mu uništi ugled u društvu. U nemogućnosti da pobegne od njega, za glavnog junaka čak i najobičniji događaji poprimaju užasavajuće posledice, a on vrlo brzo dolazi do ivice nervnog sloma. Roman predstavlja vrstu psihološke studije podvojene ličnosti.
U subotu, 6. marta od 11 časova u KROKODILovom Centru u okviru programa Eat&Talk #7: Švedska Ambasador Švedske u Srbiji Nj. E. Jan Lundin i pozorišnа rediteljkа Anjа Sušа razgovaraće o švedskoj književnosti, kulturi i svakodnevici sa Milicom Joksimović iz Udruženja KROKODIL. Istovremeno će biti predstavljeno stvaralaštvo tri značajne savremene švedske autorke čije su knjige prevedene i objavljene u Srbiji - Lene Andešon, Sare Stridsberg i Agnes Lidbek. Tokom događaja, publika će moći da se posluži specijalitetima s veganskog švedskog stola koje priprema Lars Ekberg, kuvar u Ambasadi Švedske u Srbiji.
169. broj časopisa Kultura, koji je izašao iz štampe, u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, sadrži dve tematske celine: Kritičko mišljenje u digitalnom dobu – kultura, umetnost, mediji i Putevi menadžmenta u kulturi – obrazovanjem do profesije. Tematsku celinu Kritičko mišljenje u digitalnom dobu – kultura, umetnost, mediji priredile su prof. dr Milena Dragićević Šešić i prof. dr Mirjana Nikolić, koje u uvodnoj reči navode kako je „razvoj, eksplozija društvenih mreža u koje se sve ranije uključuje i najmlađa populacija, a posebno intenzivnost interakcije koja se zahteva na mrežama, postavila i nova obrazovna pitanja koja bi trebalo da se tiču najvećeg broja stanovnika.