Akademska knjiga i Muzej Vojvodine organizuju književno veče Oto Horvat - Noćna projekcija (Akademska knjiga, Novi Sad, 2021) u sredu, 18. avgusta u 20h u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35-37, Novi Sad. Sa autorom razgovor vodi književnik Vule Žurić. Književno veče Ota Horvata će se održati u formi pratećeg programa izložbe Karlovačka gimnazija kao čuvar kulturne baštine koju organizuje Muzej Vojvodine. Druženja sa umetnicima, naučnicima, novinarima i drugim bivšim đacima Karlovačke gimnazije, okupljenim oko zajedničke teme: školski dani u Sremskim Karlovcima Muzej organizuje od kraja juna do kraja avgusta.

Književnik i prevodilac Oto Horvat će takođe govoriti o svojim srednjoškolskim danima i o svom poslednjem romanu “Noćna projekcija”, u izdanju Akademske knjige (Novi Sad, 2021).

O romanu “Noćna projekcija”: Rekonstrukcija pređašnjeg života u gradu i traganje za pouzdanim činjenicama tog života u romanu Noćna projekcija, korak po korak, pretvara se u pričanje o poreklu, o porodici, o sudbini i udesu pojedinih aktera pred istorijskim zadatostima, u svojevrsnu porodičnu genealogiju, ali i u tegobnu storiju odrastanja, o drugosti i drugačijosti, o skrivanim porodičnim pričama i tajnama, kao i u svojevrsni sociološki i istorijski vodič naslućivanja Novog Sada, njegovih udesa, uspona i padova. Nalik nadahnutom arheologu, koji od krhotina predmeta uspeva da rekonstruiše neku epohu, Oto Horvat, sugestivno i ubedljivo, u prigušenoj proznoj rasveti, rekonstruiše lični i privatni život junaka Noćne projekcije, ali i privatni život jednog grada. - Franja Petrinović

Oto Horvat (Novi Sad, 17. februar 1967) je srpski pesnik, pripovedač i romanopisac. Završio je Кarlovačku gimnaziju u Sremskim Кarlovcima. Studirao je u Novom Sadu, Erlangenu i Berlinu. Diplomirao je na Departmanu za germanistiku i komparatistiku na Friedrich-Alexander-Universität Erlangen-Nürnberg. Na srpski jezik prevodi poeziju sa mađarskog, nemačkog i italijanskog jezika. Trenutno živi u Firenci. Piše i objavljuje poeziju – Gde nestaje šuma (1987, “Brankova nagrada”), Gorki listovi (1990), Zgrušavanje (1990), Fotografije (1996), Кanada (1999), Dozvola za boravak (2002), Putovati u Olmo (2008, Nagrada “Miroslav Antić”), Izabrane & nove pesme (2009) i prozu – zbirka priča Кao Celanovi ljubavnici (2016; Nagrada “Кarolj Sirmai”) i roman Sabo je stao (2014, 2015, Nagrada srpskog književnog društva “Biljana Jovanović”, Nagrada “Mirko Кovač” i najuži izbor za NIN-ovu nagradu). Preveo je dela Hansa Magnusa Encensbergera (Poslednji pozdrav astronauta, 2010), Ota Fenjvešija (Anđeo haosa, 2009) i Janoša Pilinskog (Кrater, 1992; Nagrada Društva književnika Vojvodine).

<<  Januar 2022  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne