Pozivamo vas da prisustvujete Okruglom stolu o knjizi Samoupravljanje u izgradnji. Francuska levica i jugoslovenski model (1948–1981) Franka Žoržija, profesora savremene istorije na Univerzitetu Paris Saclay. Događaj će se održati u ponedeljak, 26. februara sa početkom u 16 časova na Pravnom fakultetu Univerziteta Union na Bulevaru maršala Tolbuhina 36, u Srednjoj sali na prvom spratu. Program Okruglog stola je priložen na francuskom i srpskom jeziku. Frank Žorži (Frank Georgi), profesor je savremene istorije na Univerzitetu Evry Paris-Saclay. Specijalizovao se za istoriju sindikalizma, društvenih pokreta i političke levice.

Opširnije...

Promocija putopisa "Knjiga putovanja" autora profesora Branka Vasiljevića, će se održati 29. februara u 19h u Palati umetnosti Madlena, Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 53. Najduži put do sebe vodi, kaže jedna antička mudrost. Dok jedni emigriraju u sopstvo, drugi putuju i svet posmatraju sa privilegovane osmatračnice. Autor ove knjige imao je priliku da upozna svet i pre nego što je postao „globalno selo”.  Ko dalje ide, dalje i stigne. „Ja sam put i istina i život”, kaza nam Isus.  Došli su putopisi, kao trenutak istine, kao osveživač vremena kada smo bili mlađi a svet mnogo mirnije i bolje mesto za život. Pesnik inspiraciju traži u mladosti, kao i mladi pisac u poznim godinama.

Opširnije...

U sredu 21. februara u 19 časova, u SKC-u - velika sala, održaće se razgovor povodom knjige Duška Babića ZAVETI I PREISPITIVANJA. U knjizi ogleda „Zaveti i preispitivanja“ Duško Babić daje svoje viđenje identitetske vertikale srpske književnosti od njenih početaka do danas, posmatrajući saodnos zavetne i kritičke svesti u njenom trajanju. Ova istraživanja idu tragom nekoliko značajnih studija koje istražuju identitetska pitanja srpske književnosti, objavljenih poslednjih decenija, među kojima središnje mesto zauzimaju radovi Jovana Deretića, Petra Milosavljevića i Žarka Vidovića. Кao glavnu odrednicu osmovekovnog trajanja  srpske književnosti  autor vidi njenu usmerenost na istoriju i sudbinu narodne zajednice, u ključu zavetnog razumevanja čoveka, naroda, postojanja.

Opširnije...

„Svim dobrim knjigama je zajedničko to da su događaji opisani u njima toliko stvarni da kada pročitate i poslednju stranicu imate osećaj da se sve što se desilo u knjizi desilo vama i sada vam pripada zauvek: i dobro i loše, ushićenje i tuga, bol, ljudi i mesta“, rekao je jednom prilikom Ernest Hemingvej, a Dan zaljubljenih i februar, poznat kao mesec ljubavi, pravi su povod da se na to podsetimo. Vulkan izdavaštvo vam preporučuje debitantsko delo britanske književnice Nataše Lan Razgovori o ljubavi, koje definitivno spada u ovu kategoriju odabrane literature.

Opširnije...

Globalna kampanja uređivanja referenci #1Lib1Ref (jedan bibliotekar, jedna referenca) dovela je Vikipediju na srpskom na prvo mesto po doprinosu proverljivosti članaka na Vikipediji. Ukupno 28 urednika Vikipedije na srpskom jeziku unelo je čak 11.984 referenci u članke gde su one nedostajale, čime je Vikipedija na srpskom zauzela prvo mesto u svetu! Кampanja uređivanja referenci se organizuje svake godine od 2016. godine, u susret danu Vikipedije, kako bi se povećala pouzdanost i proverljivost članaka koji se na njoj nalaze. Vikipedija je jedno od prvih mesta na koje čitaoci dolaze pri potrazi za informacijama i zbog toga su ove kampanje posebno značajne.

Opširnije...

Višenžanrovska knjiga književnice dr Maje Herman Sekulić Digitalna galaksija upravo je izašla u Indiji u izdanju Azad Fondacije i Ert Vižon publikacija. Predgovor za ovo izdanje na engleskom, u prevodu Viktora Raduna, napisao je dr Džernail Anand, vodeći indijski pesnik, filozof i predsednik Internacionalne Akademije etike, čiji je ona potpredsednik. U predgovoru za ovu orginalnu studiju koja iz pesničke, ali i istorijske perspektive, govori o prelasku iz Gutenbergove u digitalnu galksiju, i pokušava da sagleda sve minuse i prednosti ove revolucionarne tranzicije, Dr Anand je proglasio srpsku knjniževnicu ne samo za «najomiljeniju i najnagrađeniju autorku u svetu» već i za mislioca i humanistu koji kao retko ko razume svoje vreme dok istovremeno ide ispred svog vremena čuvajući pri tome svoj humanizam i individualnost.

Opširnije...