Eugster || Belgrade sa zadovoljstvom otvara izložbu umetnice Šejle Kamerić 2. aprila od 17 do 20 časova u svom prostoru na Vilinim Vodama, u Beogradu. Izložbu nove serije fotografija, urađenih u saradnji s Gorankom Matić i Bracom Nadeždićem, pratiće tekst — razgovor s berlinskom kustoskinjom Adrijanom Trankom. Adrijana i Šejla razgovaraju o vešticama, seksu, samo-određenju, kolektivnoj radikalnoj mašti, domu, drogi, kapitalizmu. U duhu teme izložbe, ova konverzacija je zamišljena kao nekonvencionalni osvrt na mogući, nelinearni diskurs, kako i samo vreme nije linearno, već ciklično.
ZENITIZAM JOŠ u Domu kulture studentski grad od 21 do 27. marta – 7 večeri u 7 časova / u saradnji s RTS-om, OBELEŽAVAMO 100 godina od prvog broja časopisa ZENIT i objavljivanje zbornika STO GODINA ČASOPISA ZENIT 1921-1926-2021 (ur. Irina Subotić i Bojan Jović, Institut za književnost i umetnost i Galerija RIMA, 2021). U sredu 23. marta u 7 sati uveče u Maloj sali predavanje O SAVREMENIM DRUŠTVENIM MREŽAMA U MICIĆEVOM KOFERU. Učestvuju: dr Maja Stanković, teoretičarka umetnosti, Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum dr Dijana Metlić, istoričarka umetnosti, profesorka Akademije umetnosti Novi Sad, Igor M. Toholj, koscenarista i koproducent filma i Slobodan Simojlović, reditelj filma.
Povodom šestog po redu Dana italijanskog dizajna – Italian Design Day (IDD) 23. marta 2022. godine održava se specijalna izložba sa postavkom najsavremenijih italijanskih rasvetnih uređaja renomiranih arhitektonskih studija, u izložbenom prostoru Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (Vuka Karadžića 18). Postavka će biti izložena u muzeju do 25. marta. Na istom mestu 23.03. u 17.00 časova biće održana i konferencija pod nazivom: „Italijanska tehnika osvetljenja: pametno svetlo za pametne gradove. Italijanska izvrsnost u dizajnu osvetljenja po meri čoveka“, koju organizuju Ambasada Italije u Beogradu, Agencija za za spoljnu trgovinu ICE u Beogradu, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, zajedno sa Komorom italijansko-srpskih privrednika i Konfindustrijom Srbije, u saradnji sa Muzejom primenjene umetnosti u Beogradu i Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.
Kontakt konferencija će ove godine, jednim delom, biti posvećena i velikom umetniku Marku Laneganu, a u saradnji sa fotografom Nemanjom Đorđevićem i Balkanrock muzičkim portalom. Izložba fotografija ,,Laneganov put ka sutrašnjici" biće postavljena u Anti Shop Elektropioniru uoči #Kontakt2022 konferencije. Otvaranje je 23. marta u 16h, a izložba traje do 30. marta. Nemanja Đorđević je rok fotograf, videograf i dugogodišnji urednik muzičkog web portala Balkanrock. Inicijator je koncertnog serijala Balkanrock Sessions koji je nastao kao odgovor na potrebe publike u doba pandemije za kvalitetnim muzičkim sadržajem, praćenim intervjuima sa muzičarima. Više puta je nagrađivan za dostignuća u oblasti fotografije.
U Salonu Muzeja savremene umetnosti Beograd, od 25. marta do 23. maja 2022. godine. Kustos izložbe: Miroslav Karić, MSUB -Umetnička praksa Biljane Đurđević već dve i po decenije kontinuirano se razvija oko istraživanja konceptualnih potencijala medija klasične slike, dok su poslednjih godina njena stvaralačka interesovanja proširena i na rad u polju stop-animacije. Posvećeno proučavanje klasičnog slikarstva i dela velikih majstora, kao i istorijsko-društvenih i kulturnih prilika epoha od rane renesanse i baroka do moderne i avangarde, otvorila su za umetnicu široko polje vizuelnih, narativnih, idejnih izvora i referenci...
U utorak, 22. marta u 19.00 u velikoj sali SKC, u okviru ciklusa: Umetnost i ekokritika 02 na temu: Ekologija i ekonomija u radovima Hansa Hakea, održaće se predavanje, projekcije foto i video dokumentacije radova i njihova kontekstualizacija. Godine 1972. Hans Hake je u Muzeju „Haus der Lange“ u Krefeldu otvorio izložbu pod nazivom „Demonstracije fizičkog sveta: biološki i društveni sistemi“, koja se danas smatra jednom od prekretnih izložbi za razvijanje ekokritičke svesti. Što se njegovog opusa tiče, to je bilo ostvarenje ideja koje je najavio njegov „Neimenovani manifest“ iz 1965, objavljen u katalogu njegove izložbe u galeriji „Šmela“ u Diseldorfu, u kome je stajalo sledeće: