“Slučaj Vojcek – Hinkeman” je, u formalnom smislu, jedan dramaturško – rediteljski eksperiment. Kao osnova se uzimaju “Vojcek” Georga Bihnera i “Hinkeman” Ernsta Tolera, drame koje, iako nastale u rasponu od jednog veka, imaju niz sličnosti i na tematskom i na formalnom planu. Predstava podrazumeva spajanje ove dve drame, ali uključuje i dokumentarne ispovesti srpskih vojnika i ličnu, autorsku opservaciju stvarnosti.
Na taj način bi se pružila prilika beogradskoj kulturnoj javnosti da se na jednom mestu upozna sa događajima i dostignućima u pozorišnom životu Srbije.
Kao slobodan prostor između bića, stvari, događaja, stanja, prostor susretanja i odsretanja, prostor opreza, prostor gomilanja i čišćenja; međuprostor kao zbir prolaza u okviru jednog celog, kao prostor tišine posle buke, mira posle kretanja.