Glavni lik (Mirjana) živi u nekom svom vremenu, a ostali likovi gravitiraju oko nje, javljaju se onda kad ona pomisli na njih. Kako je život postao brži, više se živi ili se više misli da se živi i nekako se sve pretvara u jedno kaotično stanje u kojem nije uvijek jasno što se zbilo i je li se uopće zbilo. Čak i odnosi prema ljudima su nam drugačiji, prema nekima smo otvoreni, druge varamo, treće volimo. Pitanje je tko smo mi ili smo mi samo ono što smo u odnosu sa drugim ljudima, a onda smo mi ono što su ti ljudi oko nas.
Ivor Martinić
Sviđa mi se naslov Drama o Mirjani i ovima o ko nje. Komad kreira svet koji je potpuno irealan, sastavljen od beketovskih osećanja nedostatka smisla življenja. Dozvoljava nam da svoje potisnuto osećanje zebnje zbog nedostajanja nečeg vrlo važnog u našim životima projektujemo u junake i tako izvučemo na površinu skriveno. Ono čime glumci i ja operišemo je uočavanje ekstremnog u naizgled nedramatičnim životima. Mi naše likove zovemo „mali ljudi“. Oni pristaju na umerenost života koja vodi u potpunu mehanizaciju i postvarenje bića što za posledicu ima zaboravljanje umeća komunikacija s drugim bićima, tonjenje u repeticiju, u život kao podražavanje niza svakodnevnih rituala po scenariju koji je nametnut. Kopiraš, a da sam ne znaš zašto to radiš. Umeće da se u različitosti uživa može da donese punoću življenja. Ne sme se strahovati od toga da se bude drugačiji, nego se iz toga mora učiti. Kičma koja nas čini neće se time izgubiti. Naprotiv!
Iva Milošević
Sanjari u Beču
Posle velikog uspeha na Festivalu Bitef (Grand prix „Mira Trailović”) predstava Sanjari Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića je pozvana na međunarodni festival Najbolje sa istoka koji organizuje Volkstheater iz Beča (Austrija). Festival ima za cilj promociju novog viđenja teatra i novog dramskog pisma s juga, istoka i iz centralne Evrope. Prvi Festival je održan pre dve godine. Festival ima ritam koji je neobičan za naše pojmove, ali koji je sve više zastupljen među evropskim festivalima. Predstave se ne prikazuju u bloku već se festival održava tokom dva vikenda u jednoj pozorišnoj sezoni. Do sada su predstavljena pozorišta iz Rumunije, Poljske, Mađarske, Hrvatske, Slovenije. Ovo je prvo prezentovanje jednog srpskog teatra na ovom Festivalu. Podsetićemo vas da su festivali slične orijentacije kao npr. Bonsko Bijenale, zatim Festival u Visbadenu pod nazivom Novi dramski tekstovi Evrope, ili na primer konkurs pozorišta M.B.H. iz Beča značajno doprineli promociji srpskog teatra i dramskog pisma.