Svi članovi biblioteke Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu mogu besplatno da se upišu u digitalnu biblioteku MLOL – Media Library On Line – prvu italijansku mrežu državnih biblioteka za pozajmicu elektronskih knjiga. Za pristup digitalnoj biblioteci neophodno je da budete član biblioteke Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu   www.iicbelgrado.esteri.it i da popunite online formular OVDE Biblioteka Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu ima oko 16.000 knjiga.

Značajne vesti za srpsku umetnost iz Francuske zahvaljujući izdavačkoj kući JIL. • Vladimir Krstić Laci osvojio „Zlatnu muzu“ San-Remija • Album Božidara Milojkovića BAM-a, Dragana Lazarevića i Lazara Odanovića ušao u pet najboljih francuskih stripova decembra • Strip o sudbini Evrope „Treći argument“ po Miloradu Paviću ocenjen najvišim ocenama čitalaca • Francusku impresioniraju međunarodni majstor Željko Pahek, šarmantni svet Tonija Radeva i opus akademske umetnice Tamare Krstić • Prvo veliko gostovanje Udruženja stripskih umetnika Srbije u središtu evropskog stripa...

Promocija novog zbornika radova „Naš grad!“ je u sredu 18. januara u 20 časova u klubu Polet. Kontrast izdavaštvo i Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd izdali su novi zbornik radova u cilju nastavka podrške šire javnosti protestu protiv projekta Beograd na vodi i drugih manipulacija razvojem naših gradova. Zbornik simbolično odgovara na pitanje koje je postavljeno u prvoj zbirci Čiji grad?!, porukom koja je deo osnovne parole letošnjih protesta, Naš grad!. Ovoga puta, pored samog simboličnog, literarnog protesta, u zbirku je uvršćen i veći broj analiza istorijsko, arhitektonsko, urbanističkog karaktera koji nedvosmisleno govore o štetnosti ovog projekta.

Po pozivu svog izdavača, Akademske knjige iz Novog Sada, poznati svetski ekonomista Branko Milanović održaće predavanje u Beogradu u Zadužbini Ilije M. Kolarca 19. januara 2017. godine u 19.30 časova. Predavanje će se održati po temi iz knjige Globalna nejednakost koja je objavljena na engleskom i srpskom jeziku 2016. godine. U knjizi Globalna nejednakost, koju su recenzirali nobelovci Angus Diton i Džozef Stiglic, te planetarni ekonomista Toma Piketi, Branko Milanović nastavlja višedecenijsko empirijsko istraživanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nejednakosti unutar i između zemalja, ali ispituje i efekte globalizacije na distribuciju dohotka u svetu.

Utorak / 24.1.2017. / 19:00 - U povodu četrdeset godina stvaralačkog rada reditelja i pisca Gradimira Gojera pozivamo vas na predstavljanje knjiga Summa theatralica i Pjesni iz Vallarse.  O autoru i knjigama govoriti će: Gorčin Stojanović, Saša Ćirić, Svetlana Broz, Borka Pavićević i autor. Ulaz besplatan. Besplatne primerke knjiga za sve prisutne obezbeđuje izdavač Gariwo iz Sarajeva uz autorov potpis. 

Dobitnik 63. NIN-ove nagrade za najbolji roman godine je Ivana Dimić za roman "Arzamas" u izdanju Lagune, saopštio je danas žiri. U najužem izboru za nagradu bili su i Vladan Matijević za roman „Susret pod neobičnim okolnostima“ (Laguna), Vladimir Tabašević za roman „Pa kao“ (Laguna) i Vladislav Bajac za „Hroniku sumnje“ (Geopoetika). Odluku o dobitniku nagrade doneo je žiri u sastavu Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica odlučivao je izmedju četiri knjige iz najužeg izbora.

Utorak, 24. januar, 19.00h // Klub-knjižara Magistrala // Tribina Kluba 128 (studenata Opšte književnosti s teorijom književnosti) iz Ciklusa Modernisti s margine - Nijedno izučavanje modernista s margine ne sme zaobići Fernanda Pesou, jednog od najvećih pesnika XX veka, čije je celokupno delo dugo bilo nepoznato široj publici. Stoga je treće predavanje ciklusa koji organizuje Klub 128 posvećeno stvaralaštvu ovog portugalskog pesnika, esejiste, romanopisca.

Izdavačka kuća Areté nastavlja da predstavlja nove književne naslove. Izašla je iz štampe knjiga Rimska književnost, Od rane Republike do Avgusta Đ. B. Kontea, istinsko kapitalno delo. Ovo izdanje pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja na konkursu za kapitalna i vredna dela. Svaka istorija, pa tako i istorija književnosti, budući da smešta događaje i likove u narativni niz, obavezno mora biti priča. U slučaju istorije književnosti, događaji i činjenice o kojima će se pripovedati jesu životi i književni programi autora, njihovo grupisanje u škole, njihovi uzajamni tematski i formalni uticaji, stalno javljanje novih retorskih odlika, pored tradicionalnih, kao i mesta pojedinačnih tekstova u sistemu žanrova.

<<  Decembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
      
     

Putopisi, Intervjui..