Programi Narodne biblioteke Srbije koji će se održati 21. decembra u Amfiteatru su: Kuća nesagorivih reči Dejana Ristića, Ideja estetike Mirka Zurovca i Rusofobija Đulijeta Kjeza. U 13 sati biće predstavljena knjiga Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838 – 1941 istoričara Dejana Ristića (Narodna biblioteka Srbije, 2016) i biće emitovan film Sećanje iz pepela („Filmske novosti“, 2016). U 18 sati biće predstavljena knjiga Ideja estetike dr Mirka Zurovca (Službeni glasnik, 2016). U 19.30, biće predstavljena knjiga Rusofobija poznatog italijanskog novinara i publiciste Đulijeta Kjeza (Albatros plus, 2016).
Učestvuju: Vladimir Tomčić, direktor „Filmskih novosti“, dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja, Miladin Milošević, v. D. Direktora Arhiva Jugoslavije i Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke i autor.
U 18 sati biće predstavljena knjiga Ideja estetike dr Mirka Zurovca (Službeni glasnik, 2016).
Zašto razmišljati kad se toliko ljudi nudi da to čini umesto vas? Zašto reagovati na umetnost na ličan način, pošto vam mnogi govore kako da to činite? Zašto se vi, u krajnjem slučaju, uopšte interesujete za umetnost, kad vam nude milione na lutriji ili u televizijskim igrama, isplanirane odmore, stan prilagođen vašim finansijskim mogućnostima, pa sve do štiva prilagođenih vašoj „socio-profesionalnoj“ kategoriji? Ukratko, jedan život, vaš život, koji bi se mogao tako dobro ostvariti i bez vas. Konačno, dakle, zašto uopšte misliti? Ali i zašto uopšte živeti? Ma kakve bile definicije koje odgovaraju rečima „lepota“ i „umetnost“, činjenica je da postoji naklonost ka lepoti (ukus), činjenica je da umetnost postoji. Mirko Zurovac".
Učestvuju: prof. Iva Draškić Vićanović, prof. dr Divna Vuksanović, prof. dr Una Popović i prof. dr Nebojša Grubor.
U 19.30, biće predstavljena knjiga Rusofobija poznatog italijanskog novinara i publiciste Đulijeta Kjeza (Albatros plus, 2016).
Nova knjiga Đulijeta Kjeza Rusofobija posvećena je izučavanju napetih odnosa Zapada prema Rusiji. U knjizi se problematizuje fenomen rusofobije, vidljive konstante politike Zapada prema Rusiji, od prve polovine XIX veka do danas. Njeni akteri su različite generacije političkih Evropljana: od deklarisanih liberala i klasičnih konzervativaca, pa sve do ekstremnih levičara. Uporedo s invazijom spolja, rusofobija se dramatično širila unutar same Rusije, pre svega u jednom delu vladajuće i intelektualne elite.
Učestvuju: Dušan Proroković, Srećko Đukić, Miša Đurković i autor.
Dobro došli!
