U Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, 10. marta u 12h, biće predstavljanje knjige Spev o Halibutu Alfonsa Rejesa (u prevodu Sonje Štajnfeld, Agora, 2016). Spev o Halibutu antologijski je izbor iz celokupnih priča meksičkog pisca Alfonsa Rejesa, jednog od najvećih književnika Meksika, koga je H. L. Borhes nazvao „prvim čovekom književnosti naše Amerike“. „Iz priča Alfonsa Rejesa teče bujica života, u širokom spektru: od najrazličitijih tema i spajanja krajnosti – u istoj priči paralelno egzistiraju filozofska razmatranja potkrepljena fizikom, botanika i književne ili antropološke teorije s jedne strane, a prozaični opisi i kolokvijalni izrazi s druge – do jezičkih i žanrovskih eksperimenata...
U utorak, 07. marta 2017. u 19:00 u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda je još jedan ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama srpskog i jugoslovenskog stripa "SRED ČETKICA, BAJONETA..." U američkom stripu „Stormvoč“ 1993. Ujedinjene nacije poslale su superjunake da spasavaju građane Bosne i Hercegovine od zle ... Jugoslovenske narodne armije. Na početku stripa je pisalo: „Svet se 1991. suočio sa raspadom Sovjetskog Saveza.
Pozivamo vas 8. marta, u 19 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije, na Veče erotske poezije inspirisano Antologijom srpske erotske poezije (priredio Mirko Magarašević, u izdanju Akademske knjige, 2016). U programu učestvuju glumci Nebojša Kundačina, Biljana Đurović i saksofonista Milan Savić, koji će izvesti numere inspirisane Antologijom. Antologija srpske erotske poezije prva je takve vrste u prostoru srpskog jezika i kulture. Pesnici ove antologije svedoče i potvrđuju kako i koliko erotska poezija traži, seže i mâmi vrhunce zanosa i ponore strasti.
Opori realizam ovog romana, protkan lirskim i alegorijskim pasažima, u isti mah podstiče i opovrgava svako političko čitanje, sve vreme održavajući napetost između suprotnih krajnosti – spasenja i propasti, nade i očajanja, gordosti i poniznosti pred ranjivošću svakog živog bića. Dejvid Luri, beli profesor romantičarske poezije u Kejptaunu, upušta se u ljubavnu aferu s tamnoputom studentkinjom Melani. Kad ga ona optuži za seksualno uznemiravanje, Dejvid je suviše gord i tvrdoglav da bi se, po pravilima političke korektnosti, javno izvinio. Osramoćen, napušta univerzitet i traži utočište kod ćerke Lusi, koja živi sama na maloj farmi u unutrašnjosti. Umesto mira i spokoja kolonijalne arkadije, međutim, na farmi ga dočekuje brutalna stvarnost Južne Afrike u prvim godinama nakon pada aparthejda.
U petak, 3. marta, u 19 sati, u Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije na predstavljanje knjige Uporišta prof. dr Miloša Kovića (Catena Mundi, 2016). Govore: prof. dr Miloš Ković, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Slobodan Antonić, prof. dr Miloš Jovanović i Branimir Nešić, direktor IP Catena Mundi. Knjiga predstavlja izbor iz, tematski ujednačenih, publicističkih tekstova, intervjua i javnih istupanja Miloša Kovića, nastalih u periodu 2009. do 2016. godine.
SKC sreda, 01. mart u 19.00 mala sala - predstavljanje knjige DIVNE VUKSANOVIĆ: MEMO - „Memo“ je zbirka tematski povezanih kratkih priča koje se na kritički način određuju prema stvarnosti, u eri vladavine neoliberalizma i postmedijske kulture. Osnovna meta kritike jeste globalno, kapitalističko tržište novca, roba, usluga i ljudi. Otuda „Memo“ predstavlja pokušaj savremenog literarnog angažmana, odnosno dovođenja u pitanje dominantnih „vrednosti“ našeg doba. Knjiga uspešno ukršta prizore savremenog hedonizma i veštačkih rajeva, sa globalnim katastrofama, nasiljem, terorizmom, smrću.
U četvrtak 03.03. u UK Parobrod je promocija romana ’’Hronika sumnje’’ ( Geopoetika) Vladislava Bajca, glavni hol 19h - Vladislav Bajac je nedavno nagrađen književnim priznanjem ’’Meša Selimović’’ koju dodeljuje žiri Večernjih novosti , a bio je i u najužem krugu za NIN-ov najbolji prošlogodišnji roman. O istoriji kulture bivše zemlje, u kojoj se vladari, osim Tita, imenom i prezimenom ne spominju, a koja se završava konstatacijom autora da ’’kada nas više nema, istorija preuzima štafetu i nastavlja da se seća u naše ime. Ali,to onda nismo mi’’, osim autora, Vladislava Bajca, govoriće gosti iz Novog Sada: Vladimir Kopicl i Slobodan Tišma, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice u Parobrodu.