Opori realizam ovog romana, protkan lirskim i alegorijskim pasažima, u isti mah podstiče i opovrgava svako političko čitanje, sve vreme održavajući napetost između suprotnih krajnosti – spasenja i propasti, nade i očajanja, gordosti i poniznosti pred ranjivošću svakog živog bića. Dejvid Luri, beli profesor romantičarske poezije u Kejptaunu, upušta se u ljubavnu aferu s tamnoputom studentkinjom Melani. Kad ga ona optuži za seksualno uznemiravanje, Dejvid je suviše gord i tvrdoglav da bi se, po pravilima političke korektnosti, javno izvinio. Osramoćen, napušta univerzitet i traži utočište kod ćerke Lusi, koja živi sama na maloj farmi u unutrašnjosti. Umesto mira i spokoja kolonijalne arkadije, međutim, na farmi ga dočekuje brutalna stvarnost Južne Afrike u prvim godinama nakon pada aparthejda.

Suočen s nasiljem i sramotom koju ovog puta doživljava kao otac, Dejvid prihvata volonterski posao u azilu za napuštene pse. Da li mu to donosi iskupljenje? Odgovor na ovo pitanje krije se u poslednjim rečenicama romana. 
Ovaj kratak, ali monumentalan i potresan roman, stoji sam za sebe, izvan svih kategorija. Nećete ga zaboraviti, jer to što ćete u njemu naći nikada ranije niste iskusili.  
Süddeutsche Zeitung  

Sramota nije ni teška ni neprohodna knjiga – između ostalog, čita se bez daha – posredi je, zapravo, autentičan duhovni dokument, lament nad dušom jednog osramoćenog stoleća. - New Yorker

Kuci je van svake sumnje napisao trajno delo: roman opsesivan i snažan poput Kamijevog Stranca. - Wall Street Journal  

Nepopustljiv, tužan, veličanstven roman.  - Baltimore Sun

Zapanjujuće dobar roman, kao da je skalpelom pisan. Politički, moralno, filozofski... u svakom pogledu izuzetan. - Das literarische Quartet

Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003, jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, objavio je niz kritički visokovrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota (1999) postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja (Život i vremena Majkla K, Bukerova nagrada, 1983).