Izložbe Nikole Markovića pod nazivom "UPUTSTVO ZA UPOTREBU" će se dogoditi u sredu, 1. novembra u 18.00 časova. Izložba će biti otvorena zapubliku do 31. decembra. “Treba imati povjerenja u radnike” poručivao je Josip Broz Tito u govoru povodom usvajanja Osnovnog zakona o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva ─ kojim je u neposrednu praksu sprovedena akciona parola radničkog pokreta “Fabrike radnicima!”1. Sistem socijalističkog samoupravljanja, koji je u Jugoslaviji funkcionisao od 1950. pa do 1989, uz sva politička i ideološka zastranjivanja, bio je jedini (bar u ovom delu sveta) u čijem su se epicentru nalazili radnici. Od socijalističke Jugoslavije diktatura proleterijata načinila je zemlju u kojoj su čak i najsiromašniji radnici imali mogućnost da godišnji odmor provedu na moru
U četvrtak, 26. oktobra u 14 časova u biće otvorena prva stalna postavka Salona Oto Bihalji-Merin, u Nemanjinoj 3 u Beogradu, u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Ovom prilikom biće potpisan i memorandum o saradnji MNMU sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu, uz najavu velike izložbe posvećene Otu Bihalji-Merinu u 2024. godini. Salon Oto Bihalji-Merin je nastao voljom ćerke i naslednice Oto Bihalji-Merina koja je Muzeju naivne i marginalne umetnosti poklonila stan u Nemanjinoj 3 u Beogradu u kome su Oto i Liza B. Merin živeli više od 40 godina, kolekciju umetničkih dela, bogatu arhivsku i bibliotečku građu.
U subotu 28. oktobra u 13. sati u Galeriji – legati Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće održano vođenje kroz izložbu (Sa)vremenost kamena. Kroz izložbu će voditi autor dr Rajka Bošković. Kamen i savremenost. U savremenom dobu elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine, rasparčanosti, promenljivosti ... kamen – čvrst, kompaktan, postojan, miran, tih ... Savremenost nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka. Kamen - svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja, daje osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja; podseća na dimenziju večnosti ...I danas, kao i u kamenom dobu, kamen je podsticaj i nepresušno nadahnuće umetnicima za oblikovanje.
U Domu omladine Beograda sinoć je uvodnim programima počeo 39. Beogradski džez festival. Izložba fotografija „Imagery of Jazz" dugogodišnjeg fotoreportera „Politike" Anđelka Vasiljevića, sa portretima domaćih i svetskih muzičara koji su učestvovali na manifestaciji, koncertni program kojim je obeleženo 30 godina džez odseka Muzičke škole „Stanković", kao i svečani koktel kojem je prisustvovao veliki broj zvanica iz kulturnog i javnog života prestonice, označili su početak još jednog izdanja najstarijeg srpskog džez festivala. Tim povodom, Andrija Bojanić, vršilac dužnosti direktora Doma omladine Beograda je izjavio: „Dom omladine Beograda organizuje Beogradski džez festival od 1971. godine, to je najstarija manifestacija ove vrste muzike u Srbiji i sa ponosom možemo da kažemo jedan od svetionika umetničke, autorske džez muzike na ovim prostorima, ali i šire.
Prva taktilna izložba „Vidi, dodirni, oseti – predmeti iz zbirki Muzeja afričke umetnosti" autorke Milice Josimov biće otvorena u četvrtak, 26. oktobra u 12 časova u Muzeju afričke umetnosti (MAU) u Beogradu. Izložba nastoji da predmete tradicionalne umetnosti, koji od osnivanja Muzeja nalaze svoje mesto na stalnoj postavci, približi posetiocima kroz jednu, za ovaj muzej novu izlagačku metodologiju – taktilno. Odabrano je petnaest eksponata iz inicijalne zbirke – predmeti od tekstila, maske i skulpture u drvetu, ćupovi od keramike i skulpture životinja iz zbirke bronze, koji će, po završetku izložbe, postati integralni deo stalne postavke MAU.
U Vili Galeb u Igalu 28. i 29. oktobra biće predstavljen umetnički projekat Jer ovo mjesto nije dovoljno da primi toliku samoću, koji u dvodnevnom interdisciplinarnom eksperimentu ukršta istoriju, antropologiju, umetnost i prostor. Projekat polazi od termina „misaoni eksperiment” u kojem hipotetička situacija, teorija ili princip predstavljaju svrhu promišljanja čovekove obaveze i/ili potrebe da se prilagodi. Koristeći pejzažne celine, floralne motive i laboratorijske rekvizite izloženi radovi otkrivaju i propituju koncept sopstvene adaptacije, dok su nasleđe i topografski ostaci života fokus umetničkog istraživanja.