Razgovor sa Nikolom Mihajlovićem, je u sredu 22.04.2015. u 19h u ZAVOD-u, čemu će prisustvovati istoričar umetnosti Dejan Radovanović i galerista Zara Audiello. Nikola Mihajlović nam se predstavlja serijom radova koja pokazuje razvoj njegovih interesovanja i tok ovladavanja početnom i krajnjom (ultimativnom) veštinom crteža. Školovan kao arhitekta, a najranije uvučen u igru reaktivnog, aktivističkog, pozitivno subverzivnog street arta, Mihajlović je preko primenjenih grana stigao do praga „čiste“ veštine crtanja.
Studije arhitekture su mu pružile izvrsnu priliku da upozna liniju kao sredstvo predstavljanja i organizacije prostora, ali i priliku da prostor i građevine shvati kao osnovu za svoje intervencije i tumačenja. Linija artikulisana crtanjem, njene mogućnosti da izrazi i predstavi prostor, uz lične sklonosti da se prostor osmisli, a praznina artikuliše oko sadržaja i događaja - odlike arhitekata, često one najživlje duhom odvedu u neke naizgled druge, udaljene sfere, do teatra i umetnosti prizora. Mihajlovića takođe interesuju prizori, emocije i komunikacija, ali u intimnijem, introvertnijem smislu, zato se zaustavlja na crtežu. Isprva dopunjuje i dramatizuje zatečene prizore fasada, rearanžira značenja, ali čuva osnovni raster, integritet i sirovost grafita. Posle ekskursa u derivaciju apstraktnog u asocijativno u grafitima i gradskim prizorima, kada mu linija uz dekorativni nudi jak intelektualni naboj, u njemu preovladava crtač i počinje da ispituje liniju po sebi i sebe po liniji. Nizovi crteža bave se sposobnošću linije da predstavi različite strukture, fakture i konstrukcije. Linija u tim radovima (Fish, Owl) gustinom i potezom govori o predstavi formi i njenih dejstava. Bavi se ritmom, kontrastima, emocijom (Girl draws). Potom u radovima kao što su Girl combs, Concience... skupovi i pravci linija se polako prikupljaju i povezuju unoseći kvalitet pripovedanja. ponekad raspričan kao u radu Monastery; delovi prizora se ponekad preklapju i proziru (The Kiss, Two) nudeći duhovita sažimanja smisla. Radovi u kojima je, za sada, Mihajlović stigao najdalje su oni sa potpuno neprekinutom linijom -Night dog, Shishka1, Shishka2 - gde se ona povija oko formi kao nepravilna šara projektovana na žive, pune oblike u mraku. Tu se linija, oblik, značenje i emocija potpuno saživljavaju i stapaju stvarajući nov realitet. U dobu od 29 godina, pred, kažu prvo ozbiljno sabiranje i retrospekciju tridesete, Mihajlović odlučno staje na ozbiljnu „crtu“ – kojim pravcem nastaviti neprekinutu igru linije,neprekinutu liniju igre, ili igru neprekinute linije. Vreme će pokazati. - Dejan Radovanović
Rođen 1986. godine u Beogradu. Arhitekturu studirao u Beogradu i stekao zvanje Mastera 2011. godine. Street art-om počeo ozbiljno da se bavi u toku studija, a prva interesovanja za taj vid izraza pokazao još u osnovnoj školi. Dobitnik prve nagrade na multimedijalnom umetničkom konkursu Voyage Bleu 2010. godine. Od tada intezivira svoj rad na beogradskoj "uličnoj" sceni, gde postaje prepoznatljiv po karkterističnom stilu, koji se najbolje ogleda u brojnim izvedenim muralima. Poslednjih godina, fokus premešta sa zidova u studio, gde raznovrsnim tehnikama nastavlja da traži i gradi sopstveni stil. Radi u mediju crteža.
