Umetnost Nenada Tasića uvodi nas u suptilne senzacije u kojima on projektuje osobene doživljaje prirode. U sazvučju toplih i hladnih kolorističkih tonova pulsira njegov likovni izraz, između zemlje i neba, uvek i ka i od. Prikazi pejzaža ostvaruju harmoniju svedenih tonova. Likovnom akvarel tehnikom beleži skladne celine, od zimskih pejzaža do neizbežne vode, koja ga vraća u detinjstvo.

Voda je simbol doživljenog u podsvesti, onog potisnutog i davno zaboravljenog. Te slike, izvlačenja kamena iz vode vazduhom, ukazuju na jednu vrstu oslobađanja, nesputane komunikacije, ljubavi, a umetnički izraz jeste upravo sredstvo da se iskažu najsuptilniji treptaji duše.

Motiv balona se pojavljuje u pozadini pejzaža, a zatim preuzima primarnu ulogu i nosi određenu likovnu poetiku jačeg kolorita. Vrlo asocijativan, ali u domenu realnog, objašnjava slikarevu senzibilnost i viđenje prikazanog, sa stalnom potrebom da se prevaziđu  nametnuti okviri. Lična potraga i neuhvatljiv odgovor kao i sam balon, postavlja nam nebo i vodu, sa zanimanjem za taj prostor između, koji umetnik postavlja kao moguć.

U našem statičkom svetu postoji logička podela na nebo i zemlju, ili je nebo ili je zemlja. Iako horizont postavlja granice, osećaj je da se motivi balona odupiru zemljinoj teži i pronalaze svoju ravan koja se protivi već ustaljenom i doživljenom. Na toj ličnoj ravni postavlja stvarno i nestvarno. Između horizontale i vertikale koje se prožimaju, on nalazi harmoniju i mir. Tu nema dramatične suprotnosti i podeljenosti. Ništa se ne negira, lebdi i ka i od, dajući nam i predmet i odraz sa istom važnošću. U logičkoj spoznaji on otvara nov prostor, za svest koja je ograničena normama i prosuđivanjima. Osećaj slobode nije doveden u pitanje jer je to naše prirodno stanje. Baloni su slobodni, tek neki kamen u vodi jeste znak da smo nešto preuzeli što nas ograničava.

On je slikar koji je duboko saživljen sa prirodom i u tom odnosu pokušava da pronađe lične odgovore, nezadovoljan nametnutom podelom, oslikava svoj međuprostor mira i harmonije, koji vodi do onog unutrašnjeg, veoma suptilnog - duhovnog uzdizanja.