Nakon čitanja i diskutovanja romana „Očevi i deca" I. Turgenjeva, čitajuća grupa „Dobar, loš, z(n)ao" počinje zajedničko čitanje i komentarisanje nekada nadaleko čuvenog i uticajnog a danas skoro zaboravljenog romana Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi?" Černiševski je, u odgovor na problematiku romana „Očevi i deca", u centar radnje i poruke romana „Šta da se radi?" postavio pitanje ženske emancipacije kao preduslova opšte društvene emancipacije; a pitanja profesionalne i egzistencijalne ostvarenosti, samostalnosti ali i solidarnosti kao preduslove takve emancipacije. Termini: 15.01. i svakog sledećeg petka od 18-20h & 16.01. i svake sledeće subote od 16-18h.

Opširnije...

Ovo je najbolji Žižek, onaj Žižek koji pojmu i filozofskom izvođenju prilazi s punom ozbiljnošću, a da, istovremeno, ostaje duhovit, žovijalan, razigran. Pojam viška poslužiće mu da nas provede kroz složene Marksove konstrukcije (vi - šak vrednosti, višak rada) i Lakanove jezičke vratolomije (vi - šak zadovoljstva, višak znanja), uz asistiranje Hegela, Junga i Frojda. Pojam fantazma povezaće s logikom rada i para - doksalnim zahtevima savremene kulture, dok će ono nesve - sno da zahvati – nimalo očekivano – hegelovskom spekulaci - jom (što je slično pokušaju da supu zahvati viljuškom, ali Ži - žeku to, jednostavno, polazi za rukom).

Opširnije...

Radom na ovoj monografiji, autorka je napravila kompetentnu, originalnu i kritičku sintezu celokupnog dela Džudit Batler, ukazavši ne samo na razvojnu nit njenog mišljenja već i na način kako se ontologija, politika i rodnost/telesnost mogu povezati u jedinstvenu kritiku savremene filozofije, s jedne strane, i savremene buržoaske liberalne politike i političke filozofije, s druge strane. Ovo delo u tom smislu otvara nove puteve za odnošenje prema političkom iskustvu i omogućuje transformacije političkih stavova i vizura ka afirmaciji nenasilja.

Opširnije...

Vikipedija će 15. januara 2021. godine obeležiti jubilarnih 20 godina postojanja. Ovog puta, okupljanje volontera, saradnika i partnera povodom jubileja, biće organizovano onlajn, u petak, 15. januara 2021. godine, od 18:30 časova. Vikipedija je nastala 15. januara 2001. godine na engleskom jeziku i osnovali su je Džimi Vejls i Lari Sanger. Sada njome rukovodi Zadužbina Vikimedija. Vikipedija trenutno ima više od 55,5 miliona članaka na 306 jezičke verzije, od čega preko 6,2 miliona na Vikipediji na engleskom jeziku. Ključni faktor uspeha Vikipedije su dobrovoljci koji pišu članke širom sveta. Vikipedija se trenutno nalazi među 13 najposećenijih sajtova na svetu, a zauzima prvo mesto po posećenosti kao neprofitni sajt.

Opširnije...

U prostorijama Radio Beograda održana je sednica žirija za ovogodišnju nagradu "Nikola Milošević", koju dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije. Žiri, koji ove godine radi u sastavu: prof. dr Zoran Paunović, prof. dr Dragan Prole i prof. dr Iva Draškić Vićanović (predsednica), razmotrio je sve prispele predloge, odabrao knjige koje ispunjavaju uslove za učešće na konkursu i u širi izbor za ovogodišnju nagradu "Nikola Milošević“ uvrstio sledeće naslove: 

Opširnije...

Regionalna mreža za kulturnu raznolikost – READ je regionalni projekat koji se realizuje uz podršku EU. Cilj ovog projekta je da akterima civilnog društva omogući da neguju demokratske vrednosti i aktivno doprinose interkulturalnoj toleranciji, s posebnim fokusom na organizacije namenjene mladima. Projekat READ implementira Gete Institut u Skoplju, zajedno sa  sledećim partnerskim organizacijama: Udruženje KROKODIL (Srbija), Center for Balkan Cooperation – Loja (Severna Makedonija), Instituti i Librit dhe i Promocionit (Albanija), Kalem Culture Association (Turska) i Qendra Multimedia (Kosovo).

Opširnije...

U ponedeljak, 28. decembra u 14h na ZOOM platformi - u roku od samo nekoliko nedelja, u kulturnim institucijama i organizacijama u Srbiji došlo je do naglih i brutalnih promena personalnih i uređivačkih praksi i politika. Iako nije teško naći slične ili srodne primere drastičnih kršenja procedura i zakonskih pravila u poslednjih nekoliko godina i decenija (npr. KCSG i MSUB Beograd, KC Novi Sad, KC Požega itd), aktuelna učestalost ovakvih događaja kao i niza pratećih saopštenja i objašnjenja, ukazuju na ubrzanje fenomena koji možemo, paradoksalno, shvatiti na dva podjednako logična načina: jedan je da aktuelnoj vlasti (kao ni vladajućoj ideologiji a ni ideologiji vladajućih) uopšte nije stalo a drugi da joj je upravo vrlo stalo do kvaliteta kulturne politike i produkcije.

Opširnije...