SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) organizuje predavačko-prezentacioni i tribinski program ILUSTRACIJA U FILMU, autora projekta, istoričara umetnosti Marije RISTIĆ, 3. novembra 2022. u 19.00 časova u Velikoj Sali SKC Beograd, kao i njenu autorsku izložbu u okviru istoimenog projekta, u Srećnoj galeriji SKC-a u periodu od 3. do 14. novembra 2022. godine. Na tribinskom delu programa govore: Marija Ristić, Biljana Sovilj, Stevan Aleksić, Borivoje Grbić, Dragomir Nikolić, Branislav Cimeša i predstavnici Jervolino studija: Piter Nali i Dragutin Vukelić.
Izdavačka kuća iz Beograda, System Comics prethodne nedelje na Sajmu knjiga predstavila je novo izdanje – prvi broj iz strip serijala BRZRKR – ''Rat bez kraja, čovek bez granica'', čiji je tvorac i koscenarista poznati holivudski glumac Kianu Rivs (Keanu Reeves). U pitanju je strip serijal u 12 nastavaka. Čovek poznat kao B. napola je smrtnik, napola bog, proklet i prinuđen na nasilje. Nakon što je vekovima lutao svetom, B. je možda konačno pronašao utočište – rad za vladu SAD, za koju se bori u bitkama previše opasnim i previše nasilnim za bilo koga drugog. U zamenu za to, B. će dobiti jedino što želi – istinu o svom beskrajnom, krvlju natopljenom životu... i kako da ga okonča.
Konferencija “Remix Comix - Strip, nasleđe i savremena umetnost”, u okviru međunarodnog projekta Remix Comix, održana je od 28. do 30. oktobra u Distriktu u Novom Sadu, kao deo Grada stripa, u okviru programskog luka "Druga? Evropa", projekta "Novi Sad – Evropska prestonica kulture". U okviru konferencije održan je niz predavanja, radionica, seminara i razgovora o tome kako stripovi mogu doprineti inkluziji evropske baštine u različitim kontekstima - u javnim prostorima, muzejima, na ulicama i u medijima.
Nakon izuzetno uspešnih i veoma posećenih javnih čitanja u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) na kojima se publika upoznala sa mladom pesničkom scenom, otpočela je druga sezona ČIP-a (ovoga puta u novom značenju Čitaj I Prozu). Gosti prvog ČIP2, u novoj sezoni, bili su talentovani mladi prozaisti: Ana Miloš i Milan Vurdelja, a javnim čitanjem moderirao je Marko Avramović, književni kritičar, član žirija Andrićeve nagrade. Ana Miloš predstavila se okupljenoj publici svojim dvema ispirativnim pričama iz knjige Kraj raspusta pod nazivom Div i Mir.
65. Međunarodni beogradski sajam knjiga je održan od 23. do 30. oktobra 2022. Na sajmu je nastupilo 416 direktnih izlagača (izlagači i suizlagači od čega 325 domaćih direktnih izlagača i 91 inostranih direktnih izlagača). Ukupan broj učesnika koji obuhvata osim direktnih i indirektnih izlagača i zastupljene firme je 854. Sajam je održan na više o 30.000 m2 bruto izložbenog prostora. Održano je 525 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača. Predstavljene su 4 izložbe. Registrovano je 163.616 posetilaca.
Izložba u Ustanovi kulture „Parobrod“održaće se od 2-16. novembra 2022. godine - Autor izložbe dr Dubravka Preradović, naučni istraživač, viši kustos, (Balkanološki institut SANU). Promocija zbornika „Gabrijel Mije i istraživanja stare srpske arhitekture", u izdanju SANU, biće održana u sredu, 2. novembra, u 19 sati, u Ustanovi kulture Parobrod. Tom prilikom biće otvorena izložba istog naziva, koja je u prvoj polovini septembra 2019. godine bila organizovana u Galeriji nauke i tehnike SANU.
Promocija istraživanja i prateća izložba Retrospektiva i Perspektiva. Efekti kulturne participacije, simbolično pred 45. rođendan „Škozorišta“ održane su u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul). Istraživanje Efekti kulturne participacije ali i čitav niz drugih istraživanja Zaprokula pokazala su da su programi „Škozorište“ (1977 – 2006) i „Školigrica“ (1981 – 2006) koje je realizovao Centar za kulturu Stari Grad u Beogradu predstavljali inovativne prakse podsticanja kreativnog pristupa razvoju dece i mladih.
U petak 4. novembra u 20h u Bitef teataru će gostovati Fransoaz Veržes jedna od najvažnijih teoretičarki dekolonijalnog feminizma. U svojoj najnovijoj knjizi, Feministička teorija nasilja, koju je preveo i objavio FMK, Veržes osuđuje bezbednosne promene u borbi protiv seksizma. Fokusirajući se na „nasilne muškarce“, mi ne dovodimo u pitanje izvore ovog nasilja. Protivno duhu vremena, Fransoaz Veržes nam nalaže da odbijemo kaznenu opsesiju države, u korist restorativne pravde. Kroz dijalog sa Veržes, bavićemo se dekolonijalnim feminizmom i videćemo kako rasni kapitalizam, ultrakonzervativni populizmi, slamanje Juga ratovima i imperijalističkom pljačkom, milioni prognanika, eskalacija zatvora, stavljaju maskulinitet u službu politike smrti.