Akademska knjiga i Francuski institut u Srbiji u Noći ideja 28.01. u 18h, priređuju razgovor o knjizi Putinov kontinent? Francusko-srpski razgovor o Rusiji. Učestvuju: An Niva (pisac, novinar), Ljubinka Milinčić (novinar), Florian Herber (istoričar) i pozivaju Vas da pratite i uključite se preko linka >> Kako biste pratili simultani prevod neophodno je da instalirate najnoviju verziju ZOOM-a. An Niva (Anne Nivat) je publicistkinja i književnica. Priznata je specijalistkinja za Rusiju, gde je živela deset godina (do 2005). "Nemoguće je, kada se pomene Rusija, izbeći stereotipnu poplavu izjašnjavanja „za Putina i protiv njega”. Kažem iskreno: daleko je od mene ideja da dam konačan odgovor na pitanje „Šta je Putinu u glavi?“, kao i da tvrdim kako Putin predstavlja „dobro“ ili „zlo“ za svoju zemlju – ni u kom slučaju ne postavljam se kao sudija – radije želim da slušam ono suštinsko, što će reći, šta Rusi imaju da kažu o tome i da pokažu kako je, ovako ili onako, taj čovek pratio njihove živote u poslednjih sedamnaest godina.
Mnogi su ljudi tokom dvanaest godina nastupali na Festivalu KROKODIL ali malo je njih koji su na nas ostavili tako snažan i pozitivan utisak kao Mira Furlan. Kad smo joj uputili poziv da nam bude jedna od učesnica i učesnika 2018. godine, ona je na to pristala praktično istovremeno, bez ikakve zadrške i bilo kakvih posebnih uslova, s velikim, neskrivenim zadovoljstvom (“Veselimo se i G. i ja da cemo se vidjeti u nekada nasem gradu!”) naročito s obzirom da je poslednji put boravila ovde pre jako mnogo godina. Biće to, kako će se naknadno tužno ispostaviti, njen poslednji nastup u Beogradu. Ovamo je doputovala iz Indije, s mužem, rediteljem Goranom Gajićem, kao i sinom i njegovom devojkom (“djecom”).
Nakon uspešno realizovanih konkursa prethodnih godina, Treći Trg od ove, 2021. godine uvodi izmene u propozicije svog redovnog godišnjeg regionalnog nagradnog konkursa za mlade autore za neobjavljene knjige poezije, kratke proze, romana. Konkurs se raspisuje za prvu knjigu poezije, kratke proze i romana u jedinstvenoj kategoriji prva knjiga. Na konkurs se mogu prijaviti autorke i autori stariji od 18 a mlađi od 35 godina koji pišu poeziju, kratku prozu i roman na međusobno razumljivim jezicima (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) i do sada nemaju objavljenju knjigu u žanru rukopisa sa kojim se prijavljuju.
Treče po redu izdanje festivala POSTNINOVSKE ČAROLIJE, održaće se od 18. do 22. januara u onlajn izdanju, na društvenim mrežama Doma kulture "Studentski grad".
U goste vam dovodimo: Srđana Srdića, Darka Cvijetića, Sava Stijepovića, Enesa Halilovića, Uroša Dimitrijevića i Filipa Grujića, a sa njima će razgovarati: Ivan Radosavljević, Ivan Milenković, Selvedin Avdić, Nemanja Veljović Subrosa i Marija Nenezić. "U 2021. želimo vam mnogo lepih čitalačkih otkrića." -Tamara Mitrović, urednica književnog programa. Program možete videti u nstavki.
Nakon čitanja i diskutovanja romana „Očevi i deca" I. Turgenjeva, čitajuća grupa „Dobar, loš, z(n)ao" počinje zajedničko čitanje i komentarisanje nekada nadaleko čuvenog i uticajnog a danas skoro zaboravljenog romana Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi?" Černiševski je, u odgovor na problematiku romana „Očevi i deca", u centar radnje i poruke romana „Šta da se radi?" postavio pitanje ženske emancipacije kao preduslova opšte društvene emancipacije; a pitanja profesionalne i egzistencijalne ostvarenosti, samostalnosti ali i solidarnosti kao preduslove takve emancipacije. Termini: 15.01. i svakog sledećeg petka od 18-20h & 16.01. i svake sledeće subote od 16-18h.
Ovo je najbolji Žižek, onaj Žižek koji pojmu i filozofskom izvođenju prilazi s punom ozbiljnošću, a da, istovremeno, ostaje duhovit, žovijalan, razigran. Pojam viška poslužiće mu da nas provede kroz složene Marksove konstrukcije (vi - šak vrednosti, višak rada) i Lakanove jezičke vratolomije (vi - šak zadovoljstva, višak znanja), uz asistiranje Hegela, Junga i Frojda. Pojam fantazma povezaće s logikom rada i para - doksalnim zahtevima savremene kulture, dok će ono nesve - sno da zahvati – nimalo očekivano – hegelovskom spekulaci - jom (što je slično pokušaju da supu zahvati viljuškom, ali Ži - žeku to, jednostavno, polazi za rukom).
Radom na ovoj monografiji, autorka je napravila kompetentnu, originalnu i kritičku sintezu celokupnog dela Džudit Batler, ukazavši ne samo na razvojnu nit njenog mišljenja već i na način kako se ontologija, politika i rodnost/telesnost mogu povezati u jedinstvenu kritiku savremene filozofije, s jedne strane, i savremene buržoaske liberalne politike i političke filozofije, s druge strane. Ovo delo u tom smislu otvara nove puteve za odnošenje prema političkom iskustvu i omogućuje transformacije političkih stavova i vizura ka afirmaciji nenasilja.