Ovo je najbolji Žižek, onaj Žižek koji pojmu i filozofskom izvođenju prilazi s punom ozbiljnošću, a da, istovremeno, ostaje duhovit, žovijalan, razigran. Pojam viška poslužiće mu da nas provede kroz složene Marksove konstrukcije (vi - šak vrednosti, višak rada) i Lakanove jezičke vratolomije (vi - šak zadovoljstva, višak znanja), uz asistiranje Hegela, Junga i Frojda. Pojam fantazma povezaće s logikom rada i para - doksalnim zahtevima savremene kulture, dok će ono nesve - sno da zahvati – nimalo očekivano – hegelovskom spekulaci - jom (što je slično pokušaju da supu zahvati viljuškom, ali Ži - žeku to, jednostavno, polazi za rukom).
Zbog toga prelaz na spekulativni kapital izgleda u ovoj knjizi tako prirodan i sa - morazumljiv, osim što to nije. I, naravno, film kao opsesija slovenačkog filozofa. Analiza filma Biti ili ne biti Ernsta Lu - biča nije samo urnebesni završetak jednog zahtevnog filozofskog teksta, već i posveta onom filozofskom gestu koji zna da je igra moguća samo ako joj se priđe s najvećom mogućom ozbiljnošću. - Ivan Milenković
Slavoj Žižek je jedan od najpoznatijih živih svetskih filozofa, najveći pečat njegovom delu daje izvorna kombinacija filozofije i psihoanalize. Područja njegovog istraživačkog rada su psihoanaliza, politička filozofija, nemačka klasična filozofija i religija. Jedan je od najpromoćurnijih posmatrača postmoderne kulture, kako visoke tako i niske. U analizama koje zaustavljaju dah, tako raznolikih autora kao sto su Lacan, Hegel, Marx, Schelling i Hitchcock, Wagner, Raymond Chandler i Ridly Scott, Žižek prati strukturu fantazije kako je ona produkovana i kako se opire poznim kapitalistiičkim instrumentima moći. Ipak, polazna teoretska osnova mu je bila psihoanalitička teorija Jacquesa Lacana. Rođen je 1949. godine u Ljubljani. Diplomirao je na odseku za filozofiju i sociologiju 1971. godine, a doktorirao 1981. godine na odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani. Doktorsku disertaciju iz psihoanalize odbranio je u Francuskoj 1985. godine na univerzitetu Paris VII. Kao gostujući profesor predavao je na više od pedeset univerziteta u svetu: Univerzitet Paris VIII, Univerzitet Minesota, Univerzitet Nju Orleans, Univerzitet u Mičigenu, Njujorku, Vašingtonu itd. Učestovao je na preko 4oo međunarodnih simpozija. COBISS beleži preko 900 bibliografskih jedinica. Celokupno Žižekovo delo može se podeliti u tri celine: teoretsko psihoanalitični spisi, spisi iz područja filozofije kulture i spisi iz područja politike i politikologije. Najvažnije knjige koje je objavo su: The Sublime Object of Ideology; Looking Awry; Enjoy Your Symptom; Everything You Have Always Wanted to Know About Lacan; Metastases of Enjoyment. Prevođen je na više od dvadeset svetskih jezika. Kniga Interrogating the Real je bilo prvo Žižekovo delo prevedeno na srpski jezik. U izdanju Akademske knjige još su objavljene knjige: Islam, ateizam i modernost; U odbranu izgubljenih stvari i knjiga Lenjin 2017 koju je Žižek priredio.
Preveo sa slovenačkog: Darko Ilin
