Izdavačka kuća Booka kraj leta dočekuje bogatija za četiri izvanredna dela savremene književnosti. U pitanju su knjige: “Polovina koja nedostaje” američke autorke Brit Benet, najveći američki bestseler u poslednjih godinu dana, zatim “Ljubav u slučaju opasnosti” nemačke spisateljice Danijele Krin, potom roman iz najužeg izbora za nagradu Buker “Zagoreli šečer” autorke Avni Doši, te “Polje”, novo delo možda i najveće književne zvezde nemačkog govornog područja, Austrijanca Roberta Zetalera.
Posle par decenija ćutanja, Beograd je progovorio. Kako dolikuje – iz centra, sa Vračara, iz Krunske, bivše Proleterskih brigada, bivše Krunske i, kako dolikuje, iz pera (OK, tastature) šamanke beogradskog stila, Ane Rodić. Sada i ovde. Večni sveti grad i njegova duhovna vertikala postoje i postojaće, ma kakvi prevrati, okupacije i bombardovanja pokušali da ga zatrpaju. Ti pokušaji koji presecaju vertikalu čine krst na kome je kruna, po kojoj se zove jedna ulica koja vodi od dvora ka Kalenićevoj pijaci. Promocija je održana u klubu Dim. Knjiga je objavljena u okviru edicije SWITCH izdavačke kuće Rende.
U utorak, 14. septembra u 20h u UK Parobrod održaće se promocija knjige „Hrišćanstvo i umetnost“ Vladimira Kolarića u okviru tribine „Religija i postmoderno doba“. Odnos između hrišćanstva i umetnosti ima mnoge implikacije, kako za razumevanje hrišćanstva, tako i umetnosti. Knjiga Vladimira Kolarića (Biblos, Beograd, 2021) donosi eseje i prikaze koji iz različitih uglova posmatraju ovo pitanje, počev od ontološkog i estetičkog problema predstavljanja nepredstavljivog, preko etičkih pa i društveno-političkih implikacija koje umetnost, religija i njihov međusobni odnos sreću u susretu sa ideologijom i instancama moći.
Štampani dodatak posvećen petom jubilarnom „Beogradskom kontrapunktu“ biće objavljen u subotu, 11. septembra u vikend izdanju „Politike“. U transkriptu konferencije Andrić: nasleđe – KUDA DALjE? donosimo vam odgovore na značajna pitanja o kulturnoj poetici Andrića, kao i razmišljanja učesnika o njegovoj transideološkoj poziciji kao svojevrsnom znaku pored puta i potencijalnom odgovoru na pitanje: kuda dalje. BEOGRADSKI KONTRAPUNKT u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora, obeležio je 60-godišnjicu dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, čija se književna dela i dalje objavljuju širom sveta.
Jedna od najličnijih knjiga Alehandra Hodorovskog! U ovoj autobiografskoj knjizi sa dozom magičnog realizma na koji smo već navikli iz njegovih prethodnih dela, Hodorovski nas vodi na put prosvetljenja. Prateći njegovu potragu za srećom i suštinom zen-filozofije, upoznajemo likove koji su ga svojim duhom i neobičnim životnim pričama inspirisali i pomogli mu da pronađe svoj umetnički i životni put. Ovo nije samo priča o prosvetljenju, već i o velikom prijateljstvu, koje je predstavljeno kroz lik učitelja Eja Takate, i o važnosti ženskog principa koji upoznajemo kroz likove čarobnica.
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova program druge i treće večeri festivala KROKODIL premešta se u Centar za kulturnu dekontaminaciju na adresi Birčaninova 21, Beograd. Ulaz na sve programe festivala je slobodan i besplatan. Molimo vasa da u zatvorenim prostorima nosite masku. Podsećamo vas da program možete pratiti i online putem internet platforme entrio.si. Sa kupljenim kartama za online program, snimak sve tri večeri moći će da se pogleda do 1. septembra. Druge večeri festivala, u petak, 27. avgusta od 20 sati u CZKDu publici festivala predstaviće se Igor Štiks, Ognjenka Lakićević, Ana Miloš, Damir Karakaš i Elvedin Nezirović.
Akademska knjiga iz Novog Sada objavila je novu knjigu profesora i istraživača Dejvida Rajha „Ko smo i kako smo ovde stigli: Drevna DNK i nova nauka o ljudskoj prošlosti“. Knjigu sa engleskog jezika je preveo Roman Balvanović. U ovoj sveobuhvatnoj studiji, Dejvid Rajh iskopava i ispituje osnovna pitanja u vezi sa našim poreklom i budućnošću, upotrebljavajući moćne nalaze iz ljudske genetike. Ko smo i kako smo ovde stigli? Ovo pitanje postavljali smo sebi od pamtiveka i odgovarali kako smo znali i umeli – u najstarija vremena mitom i legendom, potom istorijom, arheologijom i lingvistikom.