U četvrtak, 1. septembra u 20.00 AMERIČKA ANIMACIJA I STRIP u SKC-u - govori: Luka Kurjački - Nakon drugog po redu predavanja o japanskoj animaciji, gde smo se bavili kratkim pregledom savremenih dugometražnih filmova i OVA, u ovom predavanju selimo se još istočnije od Japana, a krajnje zapadno u odnosu na Srbiju. 1. septembra započećemo priču o sledećem velikom domu animiranog filma – Sjedinjenim Američkim Državama koje su se stalno tokom svog razvoja prožimale sa Japanom na planu umetničkog medija animacije. Kao i u prvom predavanju o animeu i mangai, prvo će se govoriti o vezi između zapadnog stripa i animacije. Biće dat kratak pregled istorije američke animacije sa puštanjem primera animacije od početaka XX veka pa do umetnosti i zaljubljenik animaciju. Pitanja i učešće publike je dobrodošlo.
Palata snova je remek-delo u kom je Kadare u zatvoreni sistem orijentalne despotije, u vreme otomanskeTurske, u Tabir Saraj smesti oinstituciju koja se bavi sakupljanjem, klasifikacijom i tumačenjem snova u carstvu, kao viziju pakla totalitarne države... Glavnijunak Palate snova Mark Alem Ćuprilija pripada drevnoj albanskoj porodici koja je dala više turskih vezira…„Zaista je bilo neshvatljivo i čudesno da se u staljinističkoj Albaniji, u kojoj je čitava kultura bila pod ideološkom kontrolom a u literaturi su vladali kanoni soc-realizma, iznenada nametnuo pisac tako modernog izraza kakav je Kadare.
Liceulice saopštenje za medije: Nedavno smo vas obavestili o teškoćama u koje je posle šest godina rada zapao projekat LICEULICE. Možda malo neočekivano za ova sumorna vremena, ali mnogi od vas su nam se odmah javili,uputili reči podrške i ohrabrenja, a svojim prilozima skrenuli pažnju javnosti i tako doprineli da bar na kratko ublažimo krizu u kojoj smo se našli. Jedno veliko hvala svima. Zahvaljujući vašem angažovanju, kao i solidarnosti mnogih građana i nekolicine fi rmi, skupili smo dovoljnu sumu da možemo, uz malo kašnjenje, štampati novi, 32. broj magazina LICEULICE. To znači da smo se zajedno izborili da naši prodavci i u narednih 45 dana imaju posao, prihode i nešto više od života.
Knjige Vide Ognjenović i poznatog izraelskog pesnika Amira Ora, objavljene u izdanju Arhipelaga, biće predstavljene na književnoj večeri koja će se održati u utorak 16. avgusta s početkom u 20.30 časova u Maloj sali Čigote. Moderator književnog programa je Mirjana Crnčević. Vida Ognjenović će čitaocima u Čigoti predstaviti knjigu eseja Visoka voltaža. Eseji u ovoj knjizi govore o kulturi i književnosti u doba globalizacije i zabave, o velikim piscima našeg vremena, o ključnim srpskim i jugoslovenskim glumcima druge polovine XX veka i naših dana, kao i o dvojici neobičnih modernih Argonauta koji su spasili rusku avangardu.
U sredu 17. avgusta s početkom u 20 sati, u art galeriji Polet, Cetinjska 15 biće održano veče sa danskim piscem bosanskog porekla Alenom Meškovićem, četrdeset i šestim gostom Krokodilove rezidencije za pisce. Alen će čitati iz svog debitantskog romana “Ukulele jam” koji je preveden sa danskog na nemački, hrvatski, mađarski, slovenački, srpski i bosanski jezik (u pripremi su češko, englesko i makedonsko izdanje) nakon što je postao književna senzacija i prava zvezda u ovoj severnoevropskoj zemlji.
Izdavačka kuća Booka upravo je objavila roman „Moja genijalna prijateljica“ italijanske književnice Elene Ferante. U pitanju je prvi deo globalnog fenomena znanog kao „napolitanska tetralogija“, do sada prevedenog na 30 jezika i prodatog u više od 10 miliona primeraka širom sveta. Osim kvalitetom ove knjige su pažnju na sebe skrenule i time što je identitet autorke i dalje misterija – niko ne zna njeno pravo ime i godine, a čak postoje i teorije da je u pitanju grupa autora.
Omaž Peteru Esterhaziju, nedavno preminulom velikom mađarskom piscu, jednom od najvećih evropskih pisaca našeg vremena, održaće se na Novosadskom književnom festivalu „Razgovori o ljubavi (prema knjigama)“ sutra s početkom u 20 časova na brodu „Cepelin“ na Dunavu. O Peteru Esterhaziju i njegovoj književnosti govoriće pisac Laslo Vegel, Esterhazijev prevodilac Arpad Vicko, pisac i izdavač Gojko Božović i domaćin festivala Đorđe Randelj. Rođen u Budimpešti 1950. godine, Peter Esterhazi je preveden na većinu svetskih jezika.