„Umetnost je za mene oduvek bila poput pisanja najličnijeg dnevnika ili putne beležnice. Čin rađanja srž je moje umetničke poetike, koji je u isto vreme stvaranje samo po sebi - samorođenje. Rađanje iz haosa jeste progresivno stvaranje bez ponavljanja.

A haos je ono što diriguje nama nevidljiva pravila. Iz njega uzimam merila da bih stvorio pojmljiv red za čoveka. Koristim figuru, portret, trup, koji se pretvaraju u simbole emotivne patnje i ljudskog provlačenja kroz život.

Opredelio sam se za kombinaciju tradicionalnih tehnika duboke štampe sa visokom štampom. Duboko utiskivanje grafičke taktilno uverljive boje na papiru pojačava intenzitet prizora, a otisak ostavlja trag kao dokaz o postojanju. Radim na velikim formatima grafika jer se osećam najslobodnije ali i napeto, koncentrišući stvaralačku energiju kroz stvaralački levak u jedan tanak snop, da bih izdržao dugotrajan kreativno-tehnički proces. Ne dozvoljavam tehničkom znanju da se meša presudno u tok stvaranja, već puštam da me materijal i njegova osobenost vode.

Kad crtam, velikim formatima ne prethodi skica, njih napadam direktno. Bogata linija daje visoku autonomiju i zadatak da iznese subjektivni izraz i najličniji doživljaj. Ono čemu težim u svojoj umetnosti je da ogolim čoveka, da skinem sve sa njega dok ne ostane suština. Da bih spoznao šta je ono što jesam, moram kopati po sebi. Izvaditi utrobu i posle je vratiti na mesto. Pregledati sve aspekte, biti surovo, brutalno iskren. Sve druge stvari - dekorativnost, pomodnost, prividna i lažna lepota ne interesuju me. Tat tvam asi! ( „Ti si ono što jeste!“ - sanskrit). 

U svojim radovima tražim sponu između nečeg nepostojećeg i postojećeg, postavljam pitanje koje je možda bez odgovora, razvijam jednačinu sa previše nepoznatih. Posle svih jednačina i nejednačina, da li je rezultat konačan?“     

Vladimir Lalić
Ulaz slobodan