U Domu omladine Beograda od 8. do 17. aprila, biće priređena izložba pod nazivom „Arhitektura na ‘MARGINAMA’”, koju će činiti crteži i arhitektonske skice nastale u toku stvaralačkog rada. Ideja  proističe iz potrebe jednog arhitekate da pokaže deo opusa u radu koji se ne vidi i često ne prepoznaje kod već gotovog objekta.

 

U Domu omladine Beograda od 8. do 17. aprila, biće priređena izložba pod nazivom „Arhitektura na ‘MARGINAMA’”, koju će činiti crteži i arhitektonske skice nastale u toku stvaralačkog rada. Ideja  proističe iz potrebe jednog arhitekate da pokaže deo opusa u radu koji se ne vidi i često ne prepoznaje kod već gotovog objekta.


Urednici izložbe su Srđan Gavrilović, d.i.a. (M.Arch) i Marko Stojanović, d.i.u, a izložbu je podržala Asocijacija srpskih arhitekata.


Izlagači PO POZIVU i po izboru primljenih radova na osnovu izbora komisije od strane urednika izložbe: Aleksandar Janković, Andrija Markuš, Branislav Milenković, Darja Čoko, Dejan Milivojević, Đorđe Mandrapa, Igor Kuvač, Iva Marisavljević, Karl Mičkei, Ksenija Bulatović, Ljubomir D. Stanković, Mihajlo Mitrović, Milan Dimitrijević, Milan Lojanica, Milutin Đilas, Mirjana S. Lukić, Nikola Milanović, Petar Arsić, Petar Stelkić, Radoslav Karanović, Saša Buđevac, Spasoje Krunić, Srđan Gavrilović, Svetislav Popović, Uroš Janković.


Marko Stojanović i Srđan Gavrilović su zajedno došli na ideju o organizovanju izložbe: „Kolega Srđan Gavrilović me je pre izvesnog vremena obavestio da je negde u svetu (ne sećam se gde tačno), održana izložba ‘Arhitektura na salvetama’, čija je tematika bila slična. Sa druge strane, ja sam se odmah setio samostalne izložbe arh. Spasoja Krunića, čija tema su takođe bile arhitektonske skice. Ove primarne asocijacije su nas navele na dalje razmišljanje i ideju da organizujemo jednu relaksirajuću ’neobaveznu’ izložbu, koja će da skrene pažnju arhitekata sa neugodne svakodnevnice finansijske krize i nedostatka ozbiljnog posla,“ ističe Stojanović.


Odabir izlagača je napravljen putem javnog konkursa: „Sve zainteresovane kolege slale su svoje radove na e-mail. Odredili smo temu i umetnički kriterijum na osnovu kojih smo izvršili selekciju. Takođe, određene starije kolege su ’po pozivu’ uzele učešće u izložbi,“ objašnjava Stojanović.


Budući da je naziv izložbe „Arhitektura na MARGINAMA“, pitali smo urednika u kom kontekstu je ovde upotrebljen pojam margine: „Margina je reč koja najčešće označava ’prostor’ u kom se nalaze ljudi ili pojave koji po svom karakteru, temi, stilu ili ukusu ne odgovaraju svemu onome što se smatra vrednim ili aktuelnim za određenu sredinu, pa i za arhitektonsku. Sa druge strane, mi smo ’margine’ definisali na jedan potpuno drugačiji način. U bukvalnom smislu, na delove papira iz svezaka, blokova, salveta, računa ili projektne dokumentacije na kojima nastaju neke zanimljive ideje. Time smo pojam ’margine’ pozicionirali suprotno od ustaljenog negativnog konteksta, kao centralne pojave čiju zapostavljenu ulogu i kvalitete moramo iznova vrednovati i prezentovati, kako arhitektama tako i širem krugu ljudi koji prate, proučavaju ili uživaju u dobroj arhitekturi,“ navodi Stojanović.


Potrebno je istaći vrednost crteža u arhitektonskom stvaranju, koju mnogi zanemaruju: „Crtež je jedno od najbitnijih oruđa u procesu projektovanja, jer bez njega nema ’dokaza’ da je arhitekta razmišljao o arhitekturi već da je samo implementirao neke arhitektonske forme koje je zapazio u knjigama, časopisima ili internetu,“ kaže Stojanović i dodaje: „Crtež ukazuje na tok misli jednog arhitekte i ’rađanje’ ideje koja svoju materijalizaciju doživljava kroz jednostavan crtež na papiru.“


Proces projektovanja ne sme biti podređen kompjuterskim tehnologijama, jer se tako gubi na kvalitetu arhitekture: „Brzinu, spretnost i preciznost ruke još uvek nije zamenila digitalna tehnologija pa je proces stvaranja arhitekture i dalje rezervisan za crteže i skice na papiru,“ tvrdi Stojanović.


Cilj izložbe i jeste da se aktuelnoj stručnoj, ali i široj kulturno-umetničkoj javnosti skrene pažnja na proces stvaranja skice i crteža: „Poruka izložbe je da arhitektonski crteži i skice moraju početi da se vrednuju isto koliko i projekti ili realizovani objekti, a sve to na osnovu ideja i poruka koje nose i preko kojih utiču na dalji razvoj struke. Iz tih razloga, nove generacije arhitekata moraju nastaviti da crtaju na papiru kako bi unapredili kvalitet sopstvenog dela i nastavili tradiciju uspešnog razmišljanja i stvaranja kvalitetne arhitekture,“ zaključuje Marko Stojanović.

<<  Jul 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    

Putopisi, Intervjui..