U Galeriji SANU organizuju se studijske i tematske izložbe iz oblasti umetnosti, nauke i kulture, te predavanja vezana za izložbe. Oni nastoje da ozbiljne aktivnosti u okviru instituta predstave na zanimljiviji i prijemčljiviji način. Osim radova umetnika, oni bi želeli da predstave radove i drugih naučnika, npr. fizičara, muzičara i drugih, te da ponude i edukaciju u okviru samih izložbi. Programi su uglavnom vezani za prikazivanje dela umetnika akademika, te predstavljanje rada same Akademije.
Likovna galerija KCB predstavlja radove naših umetnika, afirmisanih i u zemlji, ali i inostranstvu, te umetnika koji se bave istraživanjem u medijima savremene vizuelne umetnosti. Oni žele da podstaknu komunikaciju sa inostranim umetnicima, kao i da promovišu zajedničke projekte domaćih i stranih umetnika. Galerija Artget je jedinstvena po tome što nastoji da postane poput fotografskog centra, u kojem bi se ostvarivala komunikacija sa publikom, bila aktivna maloprodajna galerija, kao i biblioteka za fotografiju. U ove dve galerije Kulturnog centra Beograda programi su vezani za istraživanje novih narativa i medija, prikazivanje dela visoke vrednosti, podrazumevaju praćenje savremenih tendencija u vizuelnoj umetnosti, ali i prateće programe izložbi, kakve su kreativne debate na umetničke i društvene teme.
Galerija FLU svoju budućnost vidi u okupljanju mladih snaga, i pomoći da se školuju, napreduju, ali i steknu iskustvo u dodiru sa drugim umetnicima i delima. Programi u ovoj galeriji podstiču razne mogućnosti korišćenja više medija u radovima studenata .
Koji su problemi?
Većina ispitanih slaže se da beogradskim galerijama nedostaje prostorna i tehnička opremljenost, bolje marketinške i PR aktivnosti, te materijalna podrška države i grada. Oni ističu da je neophodno uspostavljati partnerstva, pokretati zajedničke projekta i akcije, umrežavati se sa drugim ustanovama sličnog tipa, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Šta kažu zaposleni?
Što se tiče posebnih programa za mlade, starije ili osobe sa invaliditetom, u ovim beogradskim galerijama za njih nema dovoljno prostora niti zaposlenih, ocenjuju kustosi. Zaposleni u ovim galerijama smatraju da programi treba da se približe publici, da izložbe budu autentične i da nose neku zanimljivu priču, da budu prepoznatljive i lako pamtljive... Kustosi žele da se edukuju, uglavnom u oblasti savremenih izlagačkih praksi, zatim novih tehnologija, te savremenih marketinških i menadžerskih veština. Zanimanja koja nedostaju u ovim galerijama, prema mišljenju upravnika su kustos dokumentalista, kustos pedagog i edukator, kustos dizajner izložbi, za koje smatraju da bi omogućili efikasnije obavljanje posla.
Iako postoji želja za popularizacijom programa, istraživanja publike se retko rade – u galerijama KCB-a postoji upitnik o posećenosti i strukturi publike, ali se on uglavnom bazira na ličnim utiscima kustosa; u ostalim galerijama postoje samo podaci o broju posetilaca.
Ko posećuje beogradske galerije?
U okviru istraživanja „Izlagačka politika beogradskih likovnih galerija“, sproveli smo anketu s posetiocima četiri beogradske galerije da bismo ustanovili ko ih posećuje, sa kim dolaze, šta žele da vide, te koliko uopšte zaposleni u galerijama razmišljaju o svojim posetiocima i kakvu bi publiku želeli da imaju. Istraživanje je obuhvatilo 500 ispitanika, od čega je uspešno anketirano 444 njih.
Najmanje beogradske galerije posećuju deca do 17 godina i stari preko 65 godina, ali je značajno da i oni čine deo potencijalne galerijske publike. Ostale satrosne grupe su podjednako zastupljene.
