Nina Šumarac je vizuelni umetnik, rodom iz Srbije. U Beogradu stiče zvanje Inžinjera Mašinstva na Politehničkom Univerzitetu za Nove Tehnologije. Iz ljubavi prema umetnosti 2005. godine upisuje studije na Otvorenom Koledžu Umetnosti Bakingemšarskog Novog Univerziteta na Kipru. ,

2010. završava postdiplomske studije primenjenih umetnosti na Kiparskom Fakuletetu Umetnosti -KOTEK. Do sada je održala pet samostalnih izložbi i učestvovala u mnogim grupnim izložbama. U periodu od 2005. do 2010, radi i u produkciji nekoliko eksperimentalnih animiranih filmova pri Toonachunks Animation studiju. Rad u animaciji i ilustraciji ostavio je na nju dubok uticaj sa kojim je izgradila svoj jedinstveni i prepoznatljiv stil. Poslednjih trinaest godina živi i radi na Kipru. Na ovogošnjem Bijenalu Umetnosti na Santoriniju, učestvuje kao jedna od finalista.Trenutno, priprema tri solo izložbe: jednu na Kipru i dve u inostranstvu.

“U svojoj novoj seriji crteža ugljenom žena koje sede, Nina Šumarac izražava gestove koji govore o tome kako ona gleda na svet iz svoje sopstvene stvarnosti, jedne drugačije stvarnosti, koja se često čini osetljivom, bizarnom i tajanstvenom.


Autor je autsajder. Posmatrač. Voajer koji kao da je obuzet osobom pred sobom, uživa u momentu spokoja i usamljenosti, i reklo bi se, ne želi da sama bude posmatrana – posebno imajući u vidu da ona namerno ostavlja svoje objekte gotovo bez lica. Obično kada posmatramo portret mi gledamo u oči i lice koji su najizraženiji na slici. Medjutim, u ovoj seriji crteža ona želi da liši posmatrača te intimnosti i učini svoj rad još misterioznijim i nadrealnijim. Ona se koncentriše na govor tela čineći ga komunikativnijim isključujući mogućnost distrakcije očima.

Portreti kao takvi postaju otelotvorenje njene imaginativne vizualizacije, otvoreni za interpretaciju bez ličnog izraza lica objekta koji bi diktirao raspoloženje. U svakom crtežu sloboda figurativnog ide uporedo sa modernom apstrakcijom. Umetnik kao da stvara nepromišljenim linijama i potezima gde se predaje svojoj sopstvenoj unutrašnjoj emociji kreirajući neiscrpnu ritmičnu naraciju. Ona čini to kroz izražajne i složene kompozicije znakova koje se ponavljaju čineći vezu izmedju vizuelnog i fizičkog doživljaja.

U ovoj seriji Nina Šumarac, čini se, slavi kompleksnost žena koje su istovremeno moćne i osetljive. Žene koje ona stvara su ranjive ali dostojanstvene. One nemaju mane. Upravo ova interpretacija lepote je najintrigantnija. Ono što je zapravo inspiriše u kreiranju ovih karaktera jeste ženstvenost vidjena njenim očima. Ponekad jake, ponekad krhke, ove žene kao da prate stazu njenih emocija. One su u njoj i deo njenog bića. Njeni crteži igraju ulogu njenog ličnog dnevnika, često melanholičnog, nadrealnog i naoko simboličnog, ali isto tako i humorističnog i melodramatičnog ”.

Tatiana Ferahian (MLS)