Marko Stamatović, rođen 13.02.1977.godine u Kragujevcu. Diplomirao 2008.godine na Filološko – Umetničkom Fakultetu u Kragujevcu, odsek za grafički dizajn, član ULUPUDS-a od 2008 godine, odsek za umetničku fotografiju i dizajn.

Izložba: Selo koje nestaje
10. – 24. novembra 2011. u Galeriji centra za kulturu Rakovica

Dok se teški oblaci i sunce  bore za prevlast nad nebeskim svodom, hodam kroz selo  napuštenih ognjišta .Obilazeći  kuće, čini mi se da je narod iz njih samo iščezao , kao da su njihovi životi jednostavno i u trenutku izbrisani , sve je bilo onako kao da je do juče neko u njima živeo,  vrata još uvek širom otvorena iščekujući da im se neko vrati...Sve su prelepe, pune topline i neke mirnoće , sa krevetima prekrivenim ćilimima i crvenim kariranim jastucima , posteljine sa predivnom mada pocepanom čipkom i malim nebo plavim “ smederevcem” šporetom u uglu, gde još uvek stoji lonac u kome se verovatno nekad krčkao pasulj. Kuće sa ovnujskom lobanjom  na zidu, i slikom tek venčanih mladenaca u dovratku prozora, malom slomljenom kolevkom i sankama od tesanog drveta. Sobe pune starih košulja na delovima tkačkog razboja i konac u drvenim kutijama, preslica i vreteno , i stari muški jelek, verovatno domaćinov, okačen o gvozdenu kvaku drvenih nakrivljenih i satrulelih vrata.

Odjednom,  jak i oštar hladan vazduh vas preseče i duboko vam se uvuče u kosti , tek tada shvatite da je od sve te lepote ostala samo učmala zavesa  koja se avetinjski leluja pod udarima vetra . Krive napukle grede na oronulom plafonu koje samo što nisu poklekle pod teretom i vremenom, a jedini zvuk koji čujete jeste škripa i lupkanje otvorenog prozora bez i jednog stakla i vaše teško disanje......tuga!
Pokušao sam da ovekovečim selo prelepe netaknute prirode gde oko starog Javora na vrhu brda svako veče igraju vile , gde se još uvek vide čobani sa svojim stadima i svi tako zajedno čuvaju dušu Levača i Šumadije od zaborava za neka nova pokolenja...