Velika izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, kojom će biti obeležena stogodišnjica nadrealizma u Srbiji i svetu, biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 19. oktobra u 13 sati, i trajaće do 25. februara 2025. godine. Ova izložba deo je šireg istoimenog projekta u kome uz MSU učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost. Autorka koncepta i idejnog rešenja je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji. Uz Sanju Bahun, kustoskinje izložbe iz Muzeja savremene umetnosti su Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, povodom izložbe je istakla: “Muzej savremene umetnosti čuva najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima, te predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad iz ove oblasti. U godini jubileja izložbom “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstaviće preko 200 crteža i slika, oko 20 cadavre exquisa, oko 50 kolaža i asamblaža, preko 100 fotografija i fotograma, nadrealističkih objekata, instalaciju, te filmove, arhivsku građu u zanimljivoj korealici i interakciji sa delima savremene umetnosti iz zbirke Muzeja, ili umetnička dela koja su specijalno producirana za ovu priliku. Ova važna izložba repozicionira nadrealizam ne kao kanonski, monolitni pokret sa zvaničnom grupom i jednim vođom, već kao nešto dinamično što je omogućilo umetnicima da zamisle poziciju izvan svoje umetničke, kulturne, društvene ili političke situacije. Izložba teži da ponudi našim posetiocima svežu, kritičku viziju, kao i da postavi kurs ka sveobuhvatnijem razumevanju trajnog značaja pokreta koji u vizuelnim umetnostima ali i mnogim drugim umetničkim praksama ima svojih savremenih odjeka”.
Izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ obeležava stogodišnjicu nadrealizma u Srbiji i svetu - sto godina od “Prvog manifesta nadrealizma” André Bretona i sto godina od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924. Izložba predstavlja našoj i međunarodnoj javnosti bogatstvo produkcije našeg nadrealizma i njegovu simultanu aktivnost i saodnošenje sa drugim globalnim nadrealizmima, te njegov značaj za regionalnu dvadesetovekovnu i savremenu umetnost i relevantnost za nove publike.
Izložba takođe ima cilj da predstavi, na najkompletniji način do sada, skoro celu produkciju nadrealističkog kruga u različitim medijima, te odabranih dela iz tzv. “dugog života nadrealizma” (dela stvaraoca beogradskog nadrealističkog kruga nastala nakon perioda kolektivne akcije ili dela umetnika koja su nastala pod jakim uticajem ili u saodnošenju sa nadrealizmom) i mali broj, strogo izabranih, savremenih odgovore na našu nadrealističku produkciju.
Konceptualni okvir izložbe upredstavlja ideja „aktiviteta“, koja je ujedno i ključni konceptualni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini. Ovaj koncept, kojoj su naši nadrealisti posvetili mnoge stranice i dela u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, podrazumeva tri odrednice. Prva je da su umetnička dela “aktiviteti” koji nastaju kroz interakciju nesvesnog i realnosti, te da umetnička dela žive isključivo kroz aktivnu interakciju između umetničkog objekta, njegovog stvaraoca i njegovog primaoca; stoga sama dela i način njihovog predstavljanja publici moraju biti orijentisani ka interakciji. Druga odrednica je da je ta kreativna interakcija uvek transformativna, te da su periodične nove aktivacije umetničkih dela neophodne za svako društvo i svet u celini, a kustosi moraju inovirati i pronalaziti metode interakcije koji odgovaraju novim publikama. Konačno, treća odrednica podrazumeva da stvaraoci i primaoci umetničkih dela trebaju da dolaze iz najšireg društvenog preseka i da društvo ima posebnu odgovornost da uključi u aktiviranje umetničkih dela one koji su ređe eksponirani umetnosti, kao što su deca, seniori, osobe sa invaliditetom.
„Aktiviteti“ koje su naši nadrealisti upražnjavali, i čija međunarodna vidljivost ubrzano raste, sadrže individualne i grupne prakse u veoma širokom opsegu medija, umetničkih formi i tipova diskursa: slike, kolaži, objekti dobiveni metodom paranoiačke simulacije, instalacije, grupne proklamacije i participativne društvene akcije, intervencije, fotografije i fotogrami, filozofski traktati i dečija književnost, multimedijalne pesme-slike, antiromani, fanzini, časopisi, ankete, cadavre exquis, polemike i mnogi drugi iskazi i objekti.
Muzej savremene umetnosti ima najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima, i predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad na ovu temu. Predstavljanje ovog korpusa će biti značajno obogaćeno kroz saradnju i razmenu sa Muzejom primenjene umetnosti gde se nalazi najveći deo fotografskog legata naših nadrealista i gde će simultano biti otvorena izložba pod istim krovnim konceptom. S obzirom na multimedijalnu prirodu i posebno blisko saodnošenje pisane reči i vizuelnog artefakata u produkciji naših nadrealista, Institut za književnost i umetnost je prirodni saradnik na projektu, koji će voditi elemente reprinta i naučnog skupa, pod istim krovnim konceptom.
Tematske celine izložbe u MSU su: Uvodna sekcija i Estetika publicistike; Nadstvarnost: nesvesno i javno; San i snevanje; Igra; Pedagogija nadrealizma; Poetika multimedije: tekst, slika, zvuk i pokret nadrealizma; Kinoimaginacija; Zidovi; Revolucija, dekolonizacija, pokret nesvrstanih; La vie mobile: putovanja, međunarodna saradnja i razmena, prevođenje nadrealizma; Kako izlagati nadrealizam.
Umetnici i kolektivi čija će dela biti izložena su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso , Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller , Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagornim nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić, Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda.org, Ivana Momčilović, NEP Nova Evropa, Howard Slater.
Međunarodni Savet izložbe čine Prof. emer. Dr Dawn Adès CBE, FBA, Royal Academy of Arts, University of Essex, UK; Dr Biljana Andonovska, Institut za književnost i umetnost, Beograd (voditeljica programa u IKUM); Dr Aleksandar Bošković, Columbia University, USA; Prof. Dr Dragan Bošković, Filološko-umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu; Prof. emer. Ješa Denegri; Dr Saša Ilić, Narodna biblioteka Srbije; Prof. emer. Aleksandar Kostić, SANU (Upravnik Audiovizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju SANU); Prof. Dr Pavle Levi, Stanford University, USA; Prof. Dr Jelena Novaković, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu; Zoran Pantelić, Centar za nove medije kuda.org; MA Jelena Perać, Muzej primenjene umetnosti, Beograd (voditeljica programa u MPU); Dr Dubravka Sekulić, Royal College of Art, UK; Dr Jelena Stojković, Oxford Brookes University, UK; Dr Dejan Sretenović, nezavisni kustos; Prof. emer. Dr Irina Subotić; Prof. emer. Dr Milanka Todić, Fakultet Primenjene Umetnosti, Univerzitet u Beogradu; Prof. Dr Krzysztof Fijalkowski, Norwich University of the Arts, UK; Prof. Dr Jasmina Čubrilo, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
foto Marko Ristić, Bez naziva, 1928, fotogram, Muzej savremene umetnosti
