U prekarnoj situaciji, u kojoj se svi nalazimo, prinuđeni smo da prihvatamo rad u uslovima koji nisu pravno definisani i garantovani. Polazeći od sopstvene pozicije postavljamo pitanja o radnim i životnim uslovima (pitanja o ceni našeg rada, zatim postojanja radnog prostora, radnog vremena, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, itd).

Koliko je nedefinisanih uslova i „ugovora“ prisutno – onih koji se baziraju na odnosima zavisnosti, fleksibilnosti, neodređenosti, uslovljenosti, ucene i eksploatacije?

Istovremeno je primetan izostanak javne debate o navedenim pitanjima, kao i marginalizacija kritičke umetničke produkcije, ukidanje nepoželjnih kulturnih institucija, prisutnost cenzure i autocenzure kulturne produkcije na različitim nivoima, suspenzija autonomnih inicijativa i prostora, zatim netransparentna redistribucija budžeta, koncentracija moći političkih partija na vlasti. Ovo su samo neki od problema sa kojima se danas suočavaju radnici i radnice u kulturi. Međutim, jedan od ključnih problema jeste pitanje novih formi eksploatacije rada u polju kulture, kao i u svim sferama društvene proizvodnje.

Takav savremeni kapitalistički sistem sve više kulturu vidi kao polje za ostvarivanje ekonomske dobiti. Agresivna promocija koncepata kreativne klase, kreativne industrije i kreativnih gradova kao dela neoliberalne deregulacije, preuzima i eksploatiše različita društvena dobra kao što su javni sektor, javni resursi, javno znanje. Prenoseći matrice iz zemalja razvijenog kapitalizma činioci kulturne politike u Srbiji poslednjih godina aktivno doprinose uspostavljanju odnosa dominacije i subordinacije, koji radnike i radnice dovodi u nemogući položaj.


Program Od kreativnog rada do kreativnog grada je zamišljen u formi dvodnevnog seminara. Kroz predavanja i diskusije razmatraćemo detektovane probleme uslova u kojima svi mi danas živimo, učimo i radimo.


PROGRAM:

* Subota 5. novembar

14h do 15.30h
Primož Krašovec,
Kreativni rad – anakronizam ili eufemizam?
Prva generacija savremenih kreativnih radnika polako stiže do nečega nalik penziji. Ona u Sloveniji u prosjeku iznosi 350€ (prag siromaštva je po nedavnim izračunima 590€ mjesečno). Priča o kreativnom radu, barem onako kako je prezentovana u menedžerskoj i »business school« literaturi, izgleda je na tim prostorima završila još pre nego što je dobro procvatala. Naime, u devetdesetima kreativni rad bio je totalni »hype« vulgarne socijologije i ekonomije i bilo je razglašeno da je klasni antagonizam stvar prošlosti, da smo svi postali »middle class«, da nema više proletariata nego samo slobodni poduzetnici i da rad nije više alieniran nego kreativan i emocijalno i intelektualno ispunjuje radnika / poduzetnika (a usput i dodaje više vrednosti proizvodu nego klasičan dosadan, naporan i alieniran rad u fordističkoj tvornici ili kancelariji)...

Pauza 15.30h - 16h

16h do 17.30h
Bojana Piškur,
Zašto ne okupiramo muzeje?
Debata koju ću pokušati da moderiram tokom mog predavanja, baviće se pitanjima:
- Šta zapravo znači radnik / radnica u kulturi?
- Koji su mehanizmi eksploatacije tzv novog proletariata?
- Da li uopšte postoji transverzalna solidarnost između kulturnih radnika/ca i društvenih pokreta?
- Zašto ne okupiramo muzeje?
...

* Nedelja 6. novembar

14h do 15.30h
Lidija Radojević,
Borba za javni prostor kao klasna borba
Proces deindustrializacije gradova u zemljama naprednog kapitalizma vremenski je usledio u različitim periodima u zadnjih pedeset godina ali su njegove posledice svugde imale jednako temeljite i destruktivne posledice na orgnizaciju i delovanje gradova. Gradovi su se morali suočiti sa temeljitim promenama kako unutar upravljanja gradskog prostora tako i sa funkcioniranjem grada kao celine. Selidbom ili propadanjem gradske industrije transformisao se i grad kao celina kao i sama gradska vlast odustajući od svoje prethodne namene i odgovornosti prema svom stanovništvu. Nestanak fabrika i preduzeća je za grad imalo transformativan učinak, a gradska vlast je tako svoju menedžersku funkciju zamenila za poduzetnu...

Pauza 15.30h - 16h

16h do 17.30h
Ana Vilenica,
Na ruševinama tranzicije
Urbani preporod je proces koji je zahvatio zemlje Istočne Evrope kao deo sveopšte tranzicije ka neoliberalnom kapitalizmu. U pitanju je transformacija nekada društvenog i državnog vlasništva u privatno vlasništvo koje podrazumeva pojavu novih interesnih odnosa i politika. Promena situacije podrazumeva dolazak na scenu novih aktera koji postaju pokretači urbanih promena. Privatni investitori i korporacije u sprezi sa državnim institucijama i političkim partijama proizvode strukturalne i funkcionalne promene u gradovima.Urbani preporod je zasnovan na klasnoj i rasnoj diskriminaciji i često se sprovodi na nasilan način. Džentrifikacija je jedan od važnih procesa koji se krije iza priče o urbanom preporodu. U pitanju je ekonomski i socijalni ciklus koji služi povećanju profita privatnih investitora i pojedinih struktura vlasti poskupljenjem troškova života u određenim gradskim zonama ili promenu funkcije pojedinih delova grada koji otvaraju konflikte na klasnoj osnovi...


Organizacija: Kontekst kolektiv
Program se realizuje u okviru 52. Oktobarskog salona "Vreme je da se upoznamo"

Podrška:
Ministarstvo kulture, medija i informacionog društva
Opština Novi Beograd
Novobeogradska kulturna mreža
Kulturni centar Beograda