Tačno tamo gde je i Festival nastao, na uglu Omladinskog pokreta i Pariske komune u Novom Sadu, uz komšije, poznate i one manje poznate Novosađane, oslikan je mural posvećen jednom od najstarijih novosadskih festivala – Blokstoku. Novosadski Blok, u kome se slavi ova kultna manifestacija i koji je karakterističan po tome što je oivičen sa tri bulevara (Bulevarom oslobođenja, Jaše Tomića, Kralja Petra) i Rumenačkom ulicom, oduvek je krasilo zajedništvo i istinska komšijska atmosfera. Ipak mnogi ne znaju da je "Blokstok" festival, godinu dana stariji od "Egzit" festivala i da je davne 1998. godine sve počelo jednom dvočasovnom svirkom u parku.

Najbitniji faktor za uspeh Blokstoka je bila dobra volja, kako komšija, tako i građana i drugara širom Novog Sada koji su hteli da učestvuju u prvoj novosadskoj svirci u parku. Naravno da bi se koncert sasvim sproveo u delo potrebna je bila i neka suma novca. Ideja o "Blokstoku" se pročula kvartom i mnogo ljudi je htelo da da svoj doprinos, makar to bio "koji dinar" za organizaciju.
 
„Ljudi su davali koliko su imali, tada pet, deset maraka, ali dođe i neko dobrostojeći pa ti da trista maraka, čoveče pa to je za "Blokstok" bilo bogatstvo,“ priseća se jedan od osnivača Blokstoka – Branislav Petrovićpoznatiji kao Marelja.
 
Tako je Blokstok postao jedna "petmaračka" priča u kojoj su svi želeli da imaju ulogu, čak i pripadnici najstarijih generacija. No, taj duh, u velikoj meri živi i danas.
 
„Mi se kao Blokovci često hvalimo time da smo autentični po tome što često, čak i bez razloga, u kvartu pravimo roštilje, druženja na toj promaji, pa svakom vremenu. Ovih nekoliko stotina ljudi koji su prošetali danas zaista su i mogli da osete duh Bloka, da budu lepo primljeni, družili smo se i zajedno prisustvovali zapisivanju malog dela istorije jednog kraja“, objašnjava jedan od organizatora Festivala, Marko Tančik.