Umetnik o umetniku: O Vladimiru Veličkoviću sa umetnikom Mrđanom Bajićem razgovor vodi koautorka izložbe Svetlana Mitić, muzejska savetnica u subota, 12. februara u 13 časova. O opusu Vladimira Veličkovića o pojedinim aspektima stvaralaštva umetnika razgovaraćemo i sa gošćama, učesnicama diskusije: dr Milankom Todić, redovnom profesorkom Fakulteta primenjenih umetnosti u penziji i dr Jasminom Čubrilo, redovnom profesorkom Filozofskog fakulteta u Beogradu. I ovaj razgovor takođe moderira koautorka izložbe Svetlana Mitić, u ponedeljak, 21. februara u 17 časova.

Usled pandemije uzrokovane korona-virusom, broj posetilaca koji može prisustvovati ovim programima je ograničen, stoga je neophodno prijaviti unapred svoje prisustvo putem mejla: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izložbu Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije možete posetiti još samo do 21. februara 2022. godine.

Izložba Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije obuhvata specifične tematsko-problemske segmente u radu umetnika, koji prate kontekst u kome se umetnik formirao, bazirao i stvarao osoben likovni jezik. Kroz deset odvojenih celina, koje se fokusiraju na određene teme i simbole kao i njihovo značenje u slikarstvu Vladimira Veličkovića (1935-2019), obuhvaćen je složen umetnički opus koji korespondira sa najvišim dometima modernog i savremenog slikarstva.

Praćenjem ovih segmenata, koji su definisani kao Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Mesta, Gubilišta, Glave, Poreklo, Životinje, Ništavilo, Bez imena, postiže se uvid u složenost izuzetno kompleksnog i obimnog opusa, kao i u amblematska dela ovog autora.

Veličkovićev rad se prati od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom periodu, kada umetnik radi sumorne prostore statične atmosfere, preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu Strašila, potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih Mejbridžovim istorijskim eksperimentima s fotografijom, pa uzavrelih frenetičnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih prostora gubilišta, sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.

Posebnu celinu izložbe čini program sastavljen od dokumentarnih filmova i video priloga čije se emitovanje odvija tokom čitavog radnog vremena.