Sedam dela Uroša Đurića iz ciklusa Bespredmetni autonomizam nastalih u periodu 1995-97, uvrštena su u stalnu postavku muzeja Albertina u Beču. Đurićev opus je od najranijih dana prisutan na međunarodnoj sceni, dok su njegovi radovi počev od 2001. predstavljani u Austriji u okviru samostalnih i kolektivnih izložbi u najznačajnijim institucijama (Kunsthalle Wien, Secession Wien, Museum Moderner Kunst Sammlung Ludwig Wien, Forum Stadtpark u Gracu, Viennafair u Beču...)  kao i u brojnim publikacijama, a dela su mu zastupljena i u tamošnjim kolekcijama Museum Moderner Kunst Sammlung Ludwig u Beču  i EVN sammlung u Maria-Enzersdorf-u.  

Đurićev rad je tokom višedecenijske aktivnosti prezentovan od strane brojnih domaćih (Ješa Denegri, Branislava Anđelković i Branislav Dimitrijević, Dejan Sretenović, Lidija Merenik, Stevan Vuković, Svetlana Racanović, Zoran Erić...) i internacionalnih kustosa (Harald Szeemann, Marina Gržinić, René Block, Lóránd Hegyi, Iara Boubnova, Jean-Jacques Lebel, Thomas Trummer...) kao i vodećih specijalizovanih art-nagazina širom sveta (Artforum international, Flash Art international, Spike, Art das Kunstmagazin, Camera Austria, Umělec, Balkon...). Aktivno izlaže od 1989. godine, a radovi mu se nalaze u mnogobrojnim javnim i privatnim kolekcijama širom Evrope i SAD.
 
Muzej Albertina je osnovao vojvoda Albert od Saksonije-Tešena 70-ih godina 18. veka. Muzej je smešten u palati nadvojvode Albrehta u samom središtu grada u neposrednoj blizini čuvene Bečke državne opere i hotela Saher. U muzeju se između ostalih čuvaju dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafaela, Peter Paul Rubensa, Oskara Kokoške, Rembranta, Albrehta Direra, Gustava Klimta i Egona Šilea.