Otvaranje izložbe "Sve car do cara" umetnice Johanne Marcadé-Mot je u petak, 13.09. u 20h u CUK Imagu paralelno će se odvijati Fijuk sajam i koncert benda Vatreni poljubac! Teško je to takmičenje ko je veći car. Sve zavisi od tona glasa, od intonacije. Car ili caar? Horizont značenja počinje tamo negde na tankoj liniji između cara i budale. Između samoprekora i samoobožavanja. Između divljenja i zarozanog štrokavog gnušanja. Podrazumeva okomit i nezaustavljiv pad ka češanju i pipanju i čačkanju onoga što se ne češe i ne pipa i ne čačka i virtuozni koprc ka nedostižnim visinama na kojima ne može da se nađe svako, a naročito ne pošto se sroljao u kaljugu. Nije lako biti car. 

Kad kažeš vidi ovog cara možda misliš vidi ovu budalu ili vidi ovog cara, a zapravo misliš i jedno i drugo. - Znaš šta je ovaj car juče uradio? Odmah znaš da je neko sranje. - Ti nisi car, ti si kul, ti si dobar lik. Izvini. - A je l' on car? Nažalost, jeste. Čestitamo!

Johanna Marcadé-Mot bi volela da su stvari jasnije, da su svi oni carevi legionari, komesari, marilepenovci, rojalisti, bitange, siledžije, sluzavci, prostaci, grubijani, vajfbiteri, nefeministi, janjičari, lešinari, da su smešni i ružni. Ona je tvrdokorna, ali osetljiva. Njene namere su časne, njeni motivi su neukaljani, ona bi da je podela čvrsta. Ali koprc! Žao nam je, ali car je pipavac je car je pipavac.

Johanna Marcadé-Mot je ona tačka ukrštanja srpskog nesvrstanog stripa i francuske tradicije serigrafije, grafzina i finih manira; ona sila iza vizuelnih prikazivanja zemunske Matrijaršije,razgranatog Fijuka i već desetog Novog Doba. I na Fakultetu primenjih umetosti i na sumnjvim festivalima, u mračnim kuloarima, prepoznaćete je po pištolju za pranje sita. Fotomontaže radi oduvek i tako će i dalje.