Masovno umrežavanje omogucilo je prevazilaženje prostornih i vremenskih granica, odnosno kontakt svakog sa svakim, sto je znatno ubrzalo procese razmene informacija i akumulacije znanja. U takvom okruženju prepoznaje se novi fenomen kolektivne inteligencije. To zapravo znaci da kolektivno delovanje putem Interneta rezultira izuzetno brzim povecanjem kapaciteta znanja, znatno vecim nego sto bi covek ili mašina pojedinacno to ikad uspeli da postignu. Ovaj fenomen bice bliže opisan kroz odabrane primere kako umetnickih tako i drugih društvenih praksi.
Primer navedenog je socijalni softver Facebook, koji nudi razlicite metode online komunikacije, u cilju gradenja specificnih online identiteta. Bice obradeno nekoliko osnovnih modela tekstualne razmene karakteristicnih za Facebook (poruke na zidu, komentari uz fotografije, komentari uz postove). Takode, bice razmotreni sistemi formiranja licne prezentacije, kroz uvezivanje podataka pribavljenih od strane samog korisnika sa intervencijama drugih, u procesu kreiranja hibridnih narativa.
Konstruisanje identiteta i procesi identifikacije mogu se pratiti kroz dve razlicite, ali medusobno povezane faze evolucije Interneta, a to su Web 1.0 i Web 2.0 platforme. Dok su Web 1.0 platforme bile zasnovane na tekstualnoj reprezentaciji i igri identitetima u smislu da možemo biti sve ono sto nismo u fizickoj realnosti, Web 2.0 platforme, odnosno društvene mreže uvode naše realne identitete u domen virtuelnog. Ipak i ti realni identiteti u virtuelnom okruženju jesu konstrukti, s obzirom da su zasnovani na selektivnoj reprezentaciji idealizovanog jastva. Povratnom spregom, to dalje pokrece pitanje ne samo kvaliteta uspostavljanja meduljudskih veza i komunikacije, vec i nacina na koje dozivljavamo i definisemo sebe u fizickom okruzenju.
