’Zona 2’ je četvrta samostalna, višemedijska izložba Alena Ilijića, sačinjena od slika, printova, ready-made-a, video projekcije i spektralne kompozicje stvarane za prostor galerije. Tokom zatvaranja izložbe Ilijić će izvesti muzički perfrormans iz tri dela: dve kompozicije za klavir, glas i elektroniku ’Red Faces’ i ’Ongevarfen (Disordered)’, kao i deo za gitaru, glas i elektroniku pod nazivom ’Zealot’s time’.
Projekat ’Zona 2’ ima višestruko značenje: odnosi se na manji deo grada u kome umetnik živi, doživljavajući ga u funkciji skučenog, izolovonag prostora tj. zatvorskog objekta. Takva otuđenost prouzrokovana je ukorenjenim društvenim neprihvatanjem slobodoumnih vizija i inovatorskih ideja u muzici i umetnosti. S tim u vezi, ’Zona 2’ ukazuje na delove grada bilo koje države u kome su, de facto kroz vekove, geniji nosili breme radikalnih pokreta. Fokus je na mentalnom procesu stvaranja, konstantnoj potrebi za beleženjem novih zamisli, čime se ističe važnost fenomena kreativnosti. Projekat je i u kontekstu markiranja ’oslobođenog’ prostora za razumevanje suprotnih ideja i mesta za realizovanje inovatorskih pristupa.
Osobenost umetničkog dela Alena Ilijića čini spona između različite vidljivosti crteža, skrivenih kodova i predanosti detaljima. Na primer, na Triptihu ’Destruction’ ispisane su izjave pojedinaca koje, u formi grafita, donose eho umetnikovog okruženja, dok pozadina prikazuje pohabane zidove, zbog čega je iščitavanje otežano. Obraćajući se onima koji su željni saznanja, radovi zahtevaju pažljivo posmatranje i angažovanje publike.
Vizuelno stvaralaštvo i komponovanje su za Ilijića uporedne discipline, čija se određena izražajna sredstva često prepliću, ili su na specifičan način povezana. Na slici ’Lost Ideas’ glavni konstruktivni element čini muzička partitura, dok plava boja definiše statičnu harmonsku pozadinu i strukturu kompozicije. Ovakve notacije nisu nasumice zapisivane, već su ili aleatorički ili strogo definisani delovi umetnikovih kompozicija.
Inovativnost Ilijićeve muzike opaža se u kreaciji sopstvenih integralnih parametara: harmonije, melodije, ritma i generalno forme. U ilijićevim nastupima prisutan je i momenat improvizacije koji je baziran na pisanim materijalima. Njegov muzički rad karakterišu elementi nojza, avangarde, etno-muzike Balkana i Izraela.
Zona 2 prikazuje stav umetnika u odnosu na pogrešnu percepciju posmatrača, kao posledice sve veće komercijalizacije umetnosti sa površinskim kvalitetima forme. Projekat donosi i atipični model ponašanja umetnika: negativne reakcije nisu u službi preispitivanja idejnih inicijativa; naprotiv, u funkciji su dodatnog podstreka, pa i ’dokaza’ pomeranja granica savremenih normi.
Milica Ilijić, istoričar umetnosti i kustos izložbe
