Nakon suštinskih promena sistema u nedavnoj prošlosti, društva Jugoistočne Evrope suočavaju se sa brojnim otvorenim pitanjima. Ovo naročito važi za gradove. Nestabilna ekonomija, slabost državnih institucija ili njihova potpuna paraliza, enormne socijalne razlike, prekarni rad i neizvestan položaj velikog dela stanovništva otežavaju angažovanje pojedinca u okvirima civilnog društva. Tu situaciju dodatno komplikuju i aktuelni izbeglički talasi, čije posledice po Tursku, Grčku i druge balkanske zemlje nikako nisu male. U toj je konstelaciji projekat „ACTOPOLIS.
Umetnost akcije” profiliše kao transnacionalni test-poligon za urbane alternative između grada Mardina na tursko-sirijskoj granici, preko Atine, Bukurešta, Beograda, Sarajeva, Zagreba, pa sve do nemačkog grada Oberhauzena. I Goethe-Institut i inicijativa „Urbane kinste Rur” na fragmentaciju realnosti odgovaraju formiranjem decentralizovanih mreža.
Beogradsko izdanje projekta ACTOPOLIS „FORMALNO NEFORMALNA. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” okuplja 14 umetnika, umetničkih grupa i aktera u kulturi različitih usmerenja koji će na poziv kustoskinje Mirjane Bobe Stojadinović dati svoj odgovor na pitanja kako, zašto i za koga se produkuje urbana kultura u kriznim vremenima koja u Srbiji traju više od 25 godina. Šta obeležava ekonomiju kulturne nezavisnosti na početku 21. veka?
• • • • • • • • • • • • • • • • • •
ZIDNE NOVINE
„Zidne novine” su likovno-informativno glasilo udruženja KURS u kome se promišljaju različite društvene teme. Cilj je da se se kroz kratke i jasne tekstove i ilustracije dodatno poveća vidljivost sadržaja koji kritički preispituju procese neoliberalnog kapitalizma. Formu zidnih novina smo videli kao jedan od načina delovanja u javnom prostoru, kroz koji bi ostvarili veću vidljivost kod šire publike. Zidne novine su pokrenute 2013. godine u okviru kampanje „Kultura u protestu“, koju je organizovala Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije, i od tada se produkuju i finansiraju kroz različite projekte.
Zidne novine: http://www.zidne.udruzenjekurs.org/
• • •
BGD ART
Štampani plan grada sa mesečnim programom umetničkih prostora biće dostupan u javnim prostorima u gradu i stanu Actopolisa, a može da se skine i onlajn: www.bgdart.net. Autor Aleksandar Nikolić
• • •
Sreda, 18. maj 2016. u 19h
@ Actopolis stan
FORMALNO NEFORMALNA: OTVARANJE POSTAVKE U STANU
Radovi Umetničkog kolektiva U10, Nikola Radić Lucati, Mariela Cvetić, Irena Ristić
|1| Kritička diskusija o uslovima rada, saradnji i kulturnoj produkciji u Beogradu
U okviru beogradskog izdanja Actopolisa grupna izložba predstavlja radova Irene Ristić, Nikole Radića Lucatija, Mariele Cvetić i Umetničkog kolektiva U10 kao seriju štampanih radova, audio-video instalacija, objekata i slika. Osim umetničkih radova posetioci će moći u stanu da nađu primerke mape BGD ART Aleksandra Nikolića i Zidne novine KURSA. Za veče otvaranja biće priređena kritička diskusija koja će rikošetirati između predstavljenih radova, prostora stana, i projekta ACTOPOLIS u kontekstu beogradske kulturne produkcije.
• • •
Četvrtak, 19. maj 2016. u 12h
@ Plato ispred Filozofskog fakulteta
„nedeljiva neotuđiva”; Vahide Ramujkić i Noe Treister ‒ Učitelj neznalica i njegovi komiteti
Okrugli sto: Odnos između institucionalne, akademske i aktivističke proizvodnje znanja
Prva od dve diskusije u javnom prostoru najavljene pod nazivom nedeljiva neotuđiva baviće se pitanjem svojine u okviru proizvodnje znanja. Polazeći od toga da svi ljudi misle, tj, da artikulišu iskustva ljudskih odnosa, mi ćemo probati da mislimo u kom se to momentu mišljenje pretvara u znanje; da li je taj momenat govor, koji, uvek javani rascepljen na sam čin govora i ono što je izgovoreno po sebi jeste čin institucionalizacije? Ili je to možda razlika između govora i pisanja? Da li je momenat institucionalizacije momenat prisvajanja pri kome se ljudski odnosi pretvaraju u ‘moje mišljenje’? Ili taj čin institucionalizacije prethodi formiranju mišljenja pa se ono pojavljuje kao svojina još u najintmnijim odnosima koje čovek vodi sam sa sobom? U tom smislu, ukoliko postoji svest o tome da je mišljenje i znanje uvek proizvod ljudskih odnosa šta bi onda značilo da je znanje društvena svojina? Na osnovu toga mogli bismo da pitamo kako ta svojina funkcioniše u širim društvenim okolnostima, da li ima razlike između ličnog i privatnog mišljenja, kao i između lične i privatne svojine? Kako u demokratskom svetu, u kome se navodno uvažavaju sva ‘individualna’ mišljenja, to mišljenje funkcioniše kroz partijski parlamentarizam, državne institucije i u okviru samo-organizacije; kad i kako se on pretvara u finansijski i simbolički kapital i političku moć koji deluju na tržište? I koja je uluga institucija proizvodnje znanje kao što su akademije, umetničke institucije, NVO-ovi u kapitalizaciji i tog znanja tj. apropriaciji i privatizaciji? Da li je uopšte moguće izbeći taj momenat ili nam je preostalo samo da se bavimo načinom distribucije prava i kapitala posle momenta prisvajanja?
• • •
Petak, 20. maj 2016. u 19h
@ Actopolis stan
|2| Razgovor o fenomenu druge scene (Marijana Cvetković)
DRUGA SCENA – SAMOORGANIZOVANA PLATFORMA BEOGRADSKE KULTURNE SCENE
Ovaj istraživački rad tragaće za odgovorom na pitanje zašto je druga scena izbrisana iz pamćenja kulturne javnosti. Autorka polazi od hipoteze da razloge treba tražiti u ideološkom preokretu do koga je početkom ovog veka došlo u Srbiji. druga scena bila je među prvim samoorganizovanim mrežama organizacija i poj edinaca koji su bili aktivni u oblasti savremenih umetnosti. Njeno stvaranje bilo je odgovor n a tada utemeljene začetke kulturne politike post-miloševićevskih vlada i njihovu jasnu liberalnu orijentaciju. druga scena se u Beogradu okupljala oko redovnih kritičkih debata o aktuel nim politikama i procesima, zalažući se takođe za prostor za nezavisnu scenu. Istraživanje će pokuša ti da otkrije razloge za brisanje druge scene iz javnog sećanja, a argumente za to potražiti u smeni ideologija sa početka dvehiljaditih godina u Srbiji.
