Venecijansko bijenale savremene umetnosti, najstarija i još uvek najprestižnija međunarodna izložba, počinje 29. maja vernisažom za stručnu javnost, a 1. juna će zvanično biti otvoreno i za najširu publiku. Do kraja novembra publika će imati priliku da pogleda izložbe u gotovo 90 nacionalnih paviljona, kao i centralnu postavku “Enciklopedijska palata” sa radovima više od 150 umetnika iz četrdesetak zemalja.
Među 88 nacionalnih paviljona, na 55. Bijenalu je deset debitanata, uključujući Vatikan i Kosovo.
Prvi put na Bijenalu u Veneciji učestvuju i Angola, Bahami, Bahrein, Obala Slonovače, Kuvajt, Maldivi, Paragvaj i ostrvska država Tuvalu.
Prema koncepciji umetničkog direktora 55. Bijenala, Masimilijana Đonija (Massimiliano Gioni), italijanskog kustosa i likovnog kritičara, tema 55. Bijenala je “Enciklopedijska palata”, a inspirisana je radom Marina Auritija iz 1955. godine, samoukog umetnika koji je sanjao o velikoj palati u kojoj bi bio smešten muzej koji bi sakupio sva znanja sveta na jednom mestu, prenosi portal SEEcult.
Uz centralnu izložbu i nacionalne paviljone, razmeštene najvećim delom u Đardinima i Arsenalu, ali i palatama širom Venecije, 55. Bijenale obuhvata još 48 pratećih, kolateralnih događaja, koje je takođe odabrao Đoni.
Prema rečima predsednika Bijenala u Veneciji Paola Barate (Baratta), 55. međunarodna izložba, koja se prostire širom Venecije, pretvoriće još jednom taj grad u urbani fenomen.
Na 55. Bijenalu učestvuju i sve bivše jugoslovenske republike, a najveći paviljon ima Srbija, koja je nasledila nekadašnji Paviljon jugoslavije u Đardinima.
U Paviljonu Srbije, čiji je komesar kustoskinja Maja Ćirić, predstavljaju se Vladimir Perić i Miloš Tomić izložbom “Nema ničega između nas” koju čine video radovi i instalacije.
Hrvatsku predstavlja multimedijalna umetnica Kata Mijatović projektom “Između neba i zemlje”, odabranim na predlog komesara Branka Franceschija. Njen rad objedinjuje onlajn Arhiv snova, sa video i fotografskom dokumentacijom projekata, te izvođenjem performansa na temu snova.
Bosnu i Hercegovinu predstavlja nagrađivani mladi umetnik Mladen Miljanović iz Banjaluke projektom “Vrt uživanja” u Palati Malipjero, inspirisanim renesansnim delom Hijeronimusa Boša. Komesar izložbe je Sarita Vujković, a organizuje je Muzej savremene umetnosti RS.
U okviru 55. Bijenala, biće predstavljena i publikacija objavljena povodom drugog bijenala savremene umetnosti D-0 ARK Underground u bivšem Titovom atomskom bunkeru u Konjicu.
Makedoniju predstavlja Elpida Hadži-Vasileva, umetnica koja živi i radi u Brajtonu u Velikoj Britaniji.
Sloveniju predstavlja Jasmina Cibic, koja deluje na relaciji Ljubljana-London, a njen projekat “Za naše gospodarstvo i kulturu” uključuje dva filma snimljena na zvaničnim državnim lokacijama koje su doživele niz preoblikovanja u skladu sa promenama nacionalno-kulturnih i političkih imperativa.
Crnu Goru predstavlja umetnica Irena Lagator, a prvi put na Bijenalu u Veneciji predstavlja se Kosovo - izložbom mladog umetnika Petrita Halilaja. Njegova praksa, prema navodima kustoskinje Kathrin Rhomberg, duboko je zasnovana na konstantnoj potrazi za realnošću i mogućnostima njenog predstavljanja kroz umetnost. Halilajeva sećanja na detinjstvo u ruralnom kraju, iskustvo rata, razaranja, egzodusa i izbeglištva, u osnovi su njegovih refleksija na život.
Komesar kosovskog paviljona je Erzen Shkololli, direktor Nacionalne galerije Kosova.
I na 55. Bijenalu očekuje se veliko interesovanje za takozvane hit paviljone, kao što su američki, francuski, nemački, britanski, ispred kojih su obično najduži redovi.
Francusku predstavlja Anri Sala, umetnik albanskog porekla koji živi u Parizu, a Nemačku, čiji je paviljon na 54. Bijenalu proglašen najboljim, zahvaljujući posthumnoj izložbi Kristofa Šlingensifa (Christoph Schlingensief), predstavlja ovoga puta četvoro umetnika, među kojima je i međunarodno najpoznatiji kineski savremeni umetnik i disident Ai Vejvej (Weiei). Kustoskinja Suzan Genšajmer (Susanne Gaensheimer), direktorka Muzeja savremene umetnosti u Frankfurtu, pretrpela je i kritike zbog izbora Vejveja koji će se i samostalno predstaviti u pratećem programu 55. Bijenala.
Veliku Britaniju predstavlja Džeremi Deler (Jeremy Deller), poznat po radu “Kofa sećanja” o bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu za koji je dobio prestižnu Tarner nagradu 2004.
Američki paviljon u znaku je umetnice Sarah Sze, dok Rusiju predstavlja Vadim Zakharov - projektom kojim, između ostalog, ukazuje na uspone i padove Rusije, odnosno nestabilnost i stalnu težnju za ravnotežom.
Australiju predstavlja Simryn Gill, Austriju Mathias Poledna, Kanadu Shary Boyle, Dansku Jesper Just, Finsku Terike Haapoja i Antti Laitinen, Island Katrín Sigurdardóttir, Irsku Richard Mosse, Japan Koki Tanaka, Liban Akram Zaatari, Holandiju Mark Manders, Novi Zeland Bill Culbert, Portugal Joana Vasconcelos, Škotsku Duncan Campbell, Corin Sworn i Hayley Tompkins, Španiju Lara Almarcegui, Švajcarsku Valentin Carron, Tursku Ali Kazma...
Međunarodnim žirijem 55. Bijenala umetnosti predsedava britanska kustoskinja Džesika Morgan (Jessica) iz Tejt galerije u Londonu. Članovi žirija su i Sofija Hernandez Čong Kui (Chong Cuy) iz Meksika, Frančesko Manakorda (Francesco Manacorda) iz Italije, Bisi Silva iz Nigerije i Ali Subotnik (Subotnick) iz SAD.
Žiri će dodeliti nagrade Zlatni lav za najbolji nacionalni paviljon i najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi “Enciklopedijska palata”, kao i Srebrnog lava za obećavajućeg mladog umetnika na centralnoj izložbi.
Venecijansko bijenale privuklo je 2011. godine za šest meseci više od 440.000 posetilaca, što je za gotovo petinu više nego 2009. Pojedinačno je najposećeniji bio italijanski paviljon.
Pod umetničkim vođstvom Biče Curiger, koja je osmislila koncept “Iluminacije”, 54. Bijenale je predstavilo rekordnih 89 nacionalnih paviljona (2009. bilo ih je 77) i 37 pratećih događaja širom Venecije, kao i 83 umetnika na centralnoj međunarodnoj izložbi, od kojih je 62 učestvovalo prvi put, a 35 je bilo žena.
Među više od 440.000 posetilaca, što je 18 odsto više nego 2009. godine, Bijenale su posetili i šefovi sedam država, uz 40 ministara i više od 20 ambasadora.
Najboljim nacionalnim paviljonom proglašen je nemački, a Zlatnog lava za najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi “Iluminacije” dobio je Christian Marclay iz SAD. Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika dobio je Haroon Mirza iz Londona.
Specijalna priznanja dobili su litvanijski paviljon i švedska umetnica Klara Liden.
Zvezde svečane ceremonije na Đardinima bili su i dobitnici Zlatnog lava za životno delo - austrijski umetnik Franz West i američka umetnica Elaine Sturtevant, ispraćeni burnim aplauzima.
