Izložba je realizovana u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu. Tekst za katalog je sačinio francuski likovni kritičar Žan Kristof Baji, a izložbu crteža na pleksiglasu i papiru otvara akademik Vladimir Veličković - 30. septembra u 20 sati. Bernar Monino je od crteža stvorio osobeni, veoma originalni način izražavanja. Njime nastoji da na nov način promišlja vezu između prostorne umetnosti i pojma vremena.
Po prvi put izlažemo crtež na pleksiglasu pored papira kao pretežne podloge. Monino je studirao na Akademiji lepih umetnosti u Parizu od 1967. do 1973, gde usavršava grafiku u ateljeu Lisjena Kutoa.
Od 1983. do 2006. radi kao predavač na akademijama lepih umetnosti u Buržu, Anžeu i Nantu, a od 2006. predaje na Akademiji lepih umetnosti u Parizu. Svojim prvim radovima svrstava se u pokret evropskog foto-realizma. Početkom 70-tih izlaže radove u kojima su motivi uzeti iz gradskog okruženja: radnje, dragstori, benzinske stanice, staklene bašte. Godine 1973. predstavlja svoje prve Izloge. Koristeći staklo i ogledala, Monino povezuje stvarni i fiktivni predstavljački prostor; time se motiv udvaja, budući da je prisutan na obe ravni. Početkom 80-tih, njegova dela postaju dovoljno prozračna da «hvataju» vremenske forme koristeći svetlo, senke, zvuk, vetar. U njima su prisutni elementi arhitekture, senke neobičnih naprava za merenje ili krhke metalne konstrukcije.
Počev od 1992, Monino pravi seriju pod nazivom Prenošenje senki: oblici napravljeni od emajliranog metala projektuju svoje senke na zid, podsećajući na mušarabije ili klostre koje svojim otvorima filtriraju sunčevu svetlost. Osim toga, realizuje rad naslovljen Studiolo koji čine naprave za merenje vremena i prostora, postavljene na staklene police i osvetljene tako da svoje geometrijske oblike projektuju na zidove. Počev od 1999, zamislivši instrument kadar da ocrtava tragove prolaska vetra, Monino sakuplja crteže takvih putanja kojima gradi delo Pamćenje vetra na različitim mestima sveta. U prvoj dekadi 2000, materijalizovanje crteža u prostoru prikazano je ostvarenjima Nit uzbune, Silent-Listen, Predvorje.
Glavne izložbe :
- Pariski bijenale 1971. i 1973; Muzej moderne umetnosti u Sent
- Etjenu, 1974; Documenta, Kasel, 1977; Fundacija Maeght, Sen Pol de Vans, 1979; ARC,
- Muzej moderne umetnosti grada Pariza, 1980; Nacionalna galerija Že de Pom, Pariz, 1997;
- Fruit Market Gallery, Edimburg, 1998; Nacionalna galerija moderne umetnosti u Bombaju i
- Nju Delhiju, 2001; MACVAL, Vitri, 2012; Muzej Kokto u Mantonu, 2013.
- Žan Kristof Baji (Jean Christophe Bailly) posvećuje Moninou 2012. godine monografiju objavljenu kod izdavačke kuće Andre Dimanš.
