U sredu, 30. jula 2014, u 19 časova, u Kući kralja Petra Prvog, ustanovi kulture GO Savski venac, biće otvorena samostalna izložba akademskog umetnika Jovana Pantića, proslavljenog restauratora i predavača, pod nazivom "Asamblaži iz ciklusa Daleke straže". Pantić će na ovoj izložbi predstaviti slike i skulpture iz pomenutog ciklusa, a izložbu će otvoriti dr Oliver Tomić, istoričar umetnosti i univerzitetski profesor.
Izložba će za posetioce biti otvorena do 11. avgusta 2014, svakog dana od 16 do 20 časova, osim u petak, 1. avgusta, kada će radno vreme biti od 12 do 16 časova.
Jovan J. Pantić rođen je 24. februara 1950. godine u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je 1971. godine na likovnoj grupi Više pedagoške škole u Beogradu. Osnovne studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1976. godine kao diplomirani slikar, a zvanje magistar umetnosti stekao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu iz oblasti konzervacija slika 1982. godine. Završio je 1992. godine Cours Binder, Recent Methods in the Lining of Pintings, (The Getty Conservation Institute, Los Angeles, California, U.S.A. and the Royal Danish Academy of Fine Arts, School of Conservation, Copenhagen, Denmark), u Kopenhagenu. Zaposlen je u Narodnom muzeju u Beogradu, kao muzejski savetnik restaurator i kao redovni profesor na Akademiji SPC za umetnosti i konservaciju u Beogradu, gde je prešao posle dugogodišnjeg istoimenog posla na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na predmetu konzervacija slika. Istaknuti je stručnjak u oblasti konzervacija slika i dobitnik brojnih nagrada i priznanja iz oblasti zaštite kulturnih dobara. Redovni je član Uduženja likovnih umetnika Srbije, Društva konzervatora Srbije i Udruženja konzervatora, restauratora i ljubitelja umetnosti REANTIKA. Povremeno je izlagao na 17 grupnih i 7 samostalnih izložbi. Poslednje tri godine radi na ciklusu asamblaža i objekata Daleke straže istražujući fenomene svetlosti i forme. Živi i stvara u Beogradu.
Odlomak iz recenzije dr Olivera Tomića: "Ima mnogo razloga zašto su umetnička ostvarenja Jovana Pantića tako prijatna, uzbudljiva i dragocena, ali samo ukoliko ih vidimo i gledamo licem u lice. Providno – a čvrsto, kristalno – a toplo, njegovo delo je jedan prelepi paradoks, jedan neobičan predosećaj. Paradoks prostora, predosećaj oblika. Što se pre i potpunije odustane od „klasifikovanja“, „svrstavanja“ i „stručnog ocenjivanja“, to će se na ovim delima više videti. Asamblaž? Da, ako hoćete, ali bolje nemojte, Apstrakcija ? Naravno, ali i više od toga. Slikanje ne-slikarskim materijalima? Razume se, ali nije u tome poenta. Serije na granici minimalizma? Da, ali samo za minimalno proicljiv duh i obnevidele oči – svako delo je ovde mala (velika) ličnost za sebe. Jovan Pantić je postigao idealnu meru između strogih pravila i slobode, meru kojoj su prirodno težili svi veliki umetnici minulih epoha. Detalji na njegovim delima to najbolje otkrivaju. Poneka sadrže kamen ili kamenje, nepravilnih oblika, podsećanje na Prirodu (ili Tvorca) kao prvog umetnika, kojem čovek samo posleduje. S druge strane, to isto kamenje je raspoređeno sa smislom i redom, podsećanje na dužnost i veštinu umetnika da ne samo ropski ponavlja, već i unapredi ono što je Priroda započela. Tu su zatim boje, jednostavne, mahom osnovne i prvi ešalon izvedenih, ali slobodno nanete, u kontrastu... ili bolje: u ravnoteži sa geometrizmom ostalih elemenata. Njihovi oblici asociraju na vatru, vodu (more i talase), zemlju, oblake... ali u meri nagoveštaja, a posmatraču je ostavljeno da dalje „stvara“ u svom umu i srcu. Dakle, uprkos savršenom redu i „popunjenosti“ (može se čak i tako reći), dela Jovana Pantića nisu izvedena „do smrti“, ne redukuju gledaoca na ulogu pukog receptora, već ga pozivaju da učestvuje.
Ako bi neka analogija ovim delima i mogla da se nađe u prošlosti (i sadašnjosti), onda su to, ipak, ikone. Ovo zvuči paradoksalno, pa čak i apsurdno, ali ne živi li već decenijama, čitav vek čak, čovečanstvo u paradoksu, po načelima apsurda? Zašto ikone? S jedne strane, zbog elemenata svetlosti sa zlatnim prelivom, koji se reflektuje na površini, ali i prodire u dubinu ovih dela, izazivajući kod posmatrača analogne reakcije.
Načelo reda i simetrije je drugi elemenat.
