Nagrada Terpsihora, prestižno priznanje Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije (PUBS) za 2022.godinu biće dodeljeno Ani Ignjatović Zagorac, igračici i pedagoškinji savremene igre, članici Bitef Dance kompanije, 26. aprila 2022. godine u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. Terpsihora se dodeljuje na godišnjem nivou umetnicima ili institucijama kulture u oblasti umetničke igre. Specijalnu pohvalu ove godine, dobiće Miona Petrović, savremenoa igračica, performerka, koreografkinja, takođe članica Bitef Dance kompanije.
Premjera predstave Mogućnost zabavljanja kod ptica održaće se 15. aprila u 20h u Bitef teatru. Reditelj predstave je mladi autor Nikola Isaković, dok je produkcija zasnovana na originalnom dramskom tekstu višestruko nagrađivane dramske spisateljice Tijane Grumić. Ovo je poslednja premijera Bitef teatra u sezoni koja, kao i prethodno izdanje Bitef festivala, na tematskom planu istražuje fenomene posthumanizma i transhumanizma u kontekstu vizije sveta koji bi u budućnosti mogao da postane manje antropocentričan, zahvaljujući i ekološkim katastrofama koje smo sami izazvali, dok se na estetskom planu bavi različitim formama dehumanizacije izvođača na sceni.
Hit komedija „Kako i zašto ubiti muža“ u režiji Radeta Vukotića, biće odigrana 12. aprila u 20 sati u klubu Fest u Zemunu. Uloge u predstavi igraju Nataša Aksentijević i Peđa Damnjanović. Podstaknut burnim reakcijama “nežnog“ pola, čak i optužbama za seksizam, pisac Antonio Amuri napisao je novi priručnik namenjen suprugama koje su uspele da prežive izlazak prethodnog. U njemu će žene uspeti da pronađu na koji tip supruga su “osuđene“, sa podrobnim objašnjenjem ponašanja i maštovitim preporukama za uklanjanje.
U Velikoj Sali Doma kulture Studentski grad u Beogradu u sredu, 13. aprila. 2022. sa početkom od 20 časova održaće se premijera predstave Omladinskog pozorišta DADOV “Simfonija Crnjanski” – projekat Đorđa Markovića. Tekst i adaptaciju za predstavu uradio je Đorđe Marković, kostim Selena Tomašević, scenografiju Vladimir Pavlović uz asistenciju Jovane Božić i Bojane Marković a muziku i dizajn zvuka Stevan Milošević. Saradnik za scenski kostim bila je Ana Milojković a majstor svetla Goradana Pantelić.
Predstava Labudova jezera sa komadima četvoro vrhunskih koreografa, u fantastičnom izvođenju igrača kompanije Gotje dens iz Štutgarta, ispraćena stajaćim ovacijama sinoć u prepunoj sali Opere Madlenianum, obeležila je završnicu 19. Beogradskog festivala igre u Beogradu! Dolazak igrača kompanije Gotje dens (Gauthier Dance) u Srbiju imao je filmski zaplet: trebalo je da stignu dan ranije, ali im je kasnio let do Minhena, odakle je trebalo da dolete u Beograd, pa su morali da menjaju avion. Međutim, pronaći drugi let za 27 igrača i prateće članove kompanije graničilo se sa nemogućim. Neka druga trupa verovatno bi odložila nastup, ali ne i direktor kompanije Erik Gotje. Odlučili su, kaže, da dođu po svaku cenu, isključivo u znak poštovanja prema Beogradskom festivalu igre.
U četvrtak 14. aprila u 20 časova u Jevrejskom kulturnom centru održaće se predstava,,Gospođa Roza" po romanu R. Garija u režiji i adaptaciji Stefana Sablića. Roman R. Garija je remek delo literature koje pronalazi svoju veliku misiju u dramskoj formi, u živom kontaktu publike sa likovima na sceni. Mogli bi smo da kažemo da je to priča o lepoti emocija na koju zaboravljamo. Drama, tragedija koja se prevazilazi toplotom ljudskih odnosa. U suštini priča se bazira na večitoj mržnji koja potiče od različitosti: vera, rase, boje kože…
Ovog meseca u goste nam dolazi „Pozorište mladih“ iz Novog Sada, koje će izvesti komad „Deca Paklene pomorandže“, inspirisan romanom Entonija Bardžisa, „Paklena pomorandža“, u režiji Kokana Mladenovića. Predstava će biti izvedena na Sceni Danilo Bata Stojković, 12. aprila od 19.30 časova. „Deca Paklene pomorandže" istražuju izvore, razloge i povode nasilja među decom danas. Činjenica da su nam deca sve agresivnija i surovija jedni prema drugima, da na neshvatljivo maštovite načine ponižavaju jedni druge, da se beskrupulozno targetiraju, kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu, mora postati najvažnija tema za sve nas kako bismo društvenu klimu bar unekoliko promenili u korist svojih potomaka.