Teatarski perfomans „Misterija Koder“, u produkciji „Bunker teatra“, biće izveden u subotu 10. septembra u 21 čas u SKCNS Fabrici. O Koderovom životu i delima Sava Damjanov, naš čuveni savremeni autor i profesor književnosti, napisao je knjigu, radio-dramu i scenario na čijim osnovama nastaje ova pozorišna duo-predstava savremenog scenskog izraza. Uz pesme, ples, rečitativ, Koderovu poeziju, mačevanje i dramu, predstava “Misterija Koder” vodiće publiku na atraktivan, intrigantan i komunikativan način, kroz predele istorije, mašte, lekovitog bilja i čitavog složenog sveta koji je predmet Koderovog stvaralaštva.
Za dramatizaciju i režiju zadužen je Ivan Pravdić. Đorđa Markovića Kodera igra Romana Caran, koja je kao profesionalni mačevalac, glumica, te stvaralac i animator lutaka, najbolji mogući izbor. Aleksadra Arizanović igraće sve ostale likove: Koderovu naglo preminulu mladu verenicu, njenu majku, istorijske ličnosti, učenika mačevanja, vile... Animator materijala za scenografiju je Slaviša Starčev, a majstori svetla i tona su Milan Sinđelić i Zoran Džuklevski. Izvršni producent Bunker teatra je Jovan Gvero.
Đorđe Marković Koder (Sremska Mitrovica, 1806 — Novi Sad, 1891) značajan je, a izuzetno zanemaren srpski pesnik i prevodilac. Najviše se družio sa Milovanom Vidakovićem, Simom Milutinovićem Sarajlijom, Jakovom Ignjatovićem, Đorđem Popovićem Daničarom, Đokom Kamberom, a posebno je bio vezan za Sarajlijinu ženu Mariju, svoju rođaku i dobrotvorku. Istovremeno je učio i usavršavao više stranih jezika: francuski, engleski, italijanski, grčki, sanskrit... Ostalo je, takođe, zabeleženo da je poznavao i starogrčki, latinski, mađarski, nemački, ruski, turski, arapski, persijski i jermenski jezik.
Koder se bavio mnogim stvarima: radio je kao pravnik, učitelj mačevanja i gimnastike (podučavao i sinove knjaza Miloša), kao i borilačkih veština u Artiljerijskoj školi u Beogradu (buduća Vojna akademija), bio tumač kod pruskog konzula i u engleskom poslanstvu u Istanbulu, često putovao po svetu, bio prvi Srbin na tek otkrivenom ruševinama drevne Troje. Neko vreme je imao i sopstvenu školu mačevanja. Između 1836. i 1862. on je prolutao svetom, ne samo po Evropi nego i po obližnjim delovima Azije i Afrike. Sve te zemlje on je prešao pešice, od naselja do naselja, od konaka do konaka, nadničeći ili zadržavajući se povremeno po gradovima gde je nalazio efemerne službe da prezimi, da bi s proleća nakon lutanja opet išao sve dalje i dalje.
Sava Damjanov: Tokom tri decenije mog proučavanja Koderovog stvaralaštva dogodile su se značajne promene u recepciji, interpretaciji I vrednovanju njegovog dela: on više ne predstavlja puku književnoistorijsku alternativu („slučaj“ ili „eksces“), publikovani su gotovo svi njegovi jezičko umetnički tekstovi u savremenom izdanju, a Đorđe Marković Koder je u nauci o srpskoj književnosti prihvaćen kao svojevrsna šifra modernog, avangardnog pa i postmodernog duha – o čemu najbolje svedoči interesovanje nove generacije čitalaca i istraživača. Svoje višedecenijsko bavljenje ovim istinskim umetničkim čudotvorcem smatram smislenim ukoliko je doprinelo pomenutim promenama, mada – i izvan tog konteksta! – ostaje činjenica da mi je davnašnje otkriće Koderovih tekstova predstavljalo najuzbudljiviju duhovnu avanturu (koja još uvek traje!) i da je ta avantura suštinski odredila moju literarnu sudbinu, mnogo više no što bi se moglo iskazati bartovskim „zadovoljstvom u tekstu“.
Foto: Lea Bodor
