Srpskog kraljevića u najboljim poodmaklim godinama, večitog studenta na budžetu porodice, zaokuplja komplikovana egzistencijalna dilema – ostati ili otići, otići ili se ubiti, ubiti ili pobiti, ili možda oba. Rastrzan između bogatih turističkih ponuda i rešavanja komplikovanih porodičnih odnosa, on u skučenom stanu, pored „duha“ svog oca koji nemo bulji u televizor, pokušava da smisli šta će sa svojim životom. Moto našeg kraljevića je parafraza naslova albuma čuvene beogradske grupe Darkwood Dub: „Život počinje u četrdesetoj.

Šta se desi kada mladi (što po godinama, što duhom) pozorišni ljudi odluče da se pozabave najvećom
ikad napisanom tragedijom, Šekspirovim Hamletom, i najvećim komičarem ere nemog filma, Čaplinom? Ne, ne, zasebno, nego odjednom, Hamlet i Čarli Čaplin, sve u istoj predstavi. Ali, da ne zaboravimo, sve je to smešteno u Srbiju danas. Kada sve to dobro promešamo, nastane jedna zabavna, duhovita i energična predstava koja se gleda sa osmehom na licu, dok vas muzika tera non-stop tera na meškoljenje, a što da ne, i đuskanje u stolicama.

„Slepstik komedija kao pozorišni žanr me već duže vreme okupira jer mi se čini da nudi veliku slobodu u scenskom izrazu zahvaljujući tome što se ne bazira na rečima, kako smo navikli, već na govoru tela, komunikaciji sa publikom i specifičnoj muzici, kao neophodnom elementu koji oblikuje scensku radnju. Razmišljjući dalje o sadržaju došla sam na ideju da se pozabavim dekonstrukcijom jednog mita, a to je Hamlet  i da vidim kako taj mit izgleda kada se smesti u okvire slepstik komedije sa problemom koji proističe iz naše realnosti, problemom  osamostaljenja i odvajanja od osnovne porodične zajednice, koji je kod nas nekako po prirodi stvari zakasneo i otežan“

Ana Tomović, rediteljka