U okviru 17. Beogradskog festivala igre, koji je svoju realizaciju zbog pandemije pomerio na jesenji, ali i zimski period, 19. decembra će na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta gostovati čuvena belgijska trupa Voetvolk. Predstava je shodno novim uputstvima Kriznog štaba na programu od 15.30h, a njen naslov “Biće sve gore i gore i gore, moj prijatelju” je neodoljivo povezan sa komplikovanom godinom koja se polako bliži kraju. Govor može biti moćno oružje. Tokom vekova on je oduševljavao mase i terao ljude na akciju, u cilju boljih ili gorih rešenja. Isključivo snagom reči, pokrenute su revolucije i započeli ratovi. Međutim, govor ne samo da oduševljava slušaoce, već često i samog govornika vodi u stanje transa. Tako se on prepušta toku reči, opsesivnim, ekstatičnim načinom izgovaranja. Moć govora možda i zavisi od transa samog govornika.
U ovom komadu koji je beogradska publika strpljivo čekala od aprila, čuvena igračica Lisbet Gruve pokretom prenosi trans jedne zanosne besede. Tokom procesa, ona koristi fragmente obraćanja ultrakonzervativnog američkog televizijskog propovednika Džimija Svagarta… U početku je reč prijateljska i smirena, ali iz njegove kompulzivne želje za ubeđivanjem, raste očaj. Konačno, ta želja otkriva svoju najdublju prirodu: nasilje. Govoreći o ovom komadu, kritičar berlinskog magazina Ballet Tanz je zabeležio: Kontrola je ideja i cilj. Forma je ključ. I moć kojom Lisbet Gruve uzdiže igru na bravurozan način. Kraj žamora. Kraj skromnosti. Od sada će biti sve gore, prijatelji. Neka to bude jasno.
© Ballet Tanz
Belgijska igračica i koreografkinja Lisbet Gruve je počela je da uči balet sa 6 godina, a studije je pohađala na Baletskom institutu u Antverpenu, kombinujući srednju školu sa profesionalnom edukacijom iz oblasti igre. Nakon diplomiranja, nastavlja usavršavanje pri briselskom P.A.R.T.S.-u. Godine 1999. počela je da radi sa Janom Fabrom, kao jedna od njegovih ratnica lepote. Iako je nastupila u „Sve dok je svetu potrebna duša ratnika” i „Ja sam kriv”, međunarodnu slavu je stekla solo komadom „Kada je glavni muškarac jedna žena”, koji je Jan Fabr kreirao za nju. Osim saradnje sa Fabrom, sarađivala je i sa trupama Ultima Vez i Needcompany, kao i sa Grejs Elen Barki, Rinom Sastamoinen i Sidijem Larbijem Šerkaujiem. Godine 2007. osnovala je Voetvolk zajedno sa Martinom Van Kovenbergom. Pored kreiranja za Voetvolk, Lisbet Gruve često igra u filmovima, videoklipovima i tv spotovima. Ona je takođe jedno od “KVS lica”, otvorenog ansambla umetnika i mislilaca vezanih za Kraljevski flamanski teatar u Briselu.
U okviru 17. Beogradskog festivala igre, uprkos veoma složenim međunarodnim epidemiološkim protokolima i situacijama, publika je u Beogradu, Novom Sadu i Gornjem Milanovcu, u pozorišnim salama ili putem društvenih mreža otkrivala nastupe inostranih trupa, što je bila prava retkost u domaćim, regionalnim, ali i evropskim okvirima. Deo festivalskog programa koji je uspešno izveden, uključio je nastupe Kompanije Ervea Kubija iz Kana, trupe La Veronal iz Barselone, trupe Un Poyo Rojo iz Buenos Ajresa, Baleta Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke, Kompanije 111 iz Tuluza, Kompanije Silvije Gribaudi iz Venecije, ali i nastup igrača beogradskog Narodnog pozorišta u komadu „Jedan“ Sanje Ninković...
Beogradski festival igre se zahvaljuje publici i medijima na razumevanju, strpljenju i praćenju. Realizaciju programa je podržala kompanija Nis kao generalni sponzor, kompanija Visa kao glavni pokrovitelj, Grad Novi Sad i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Erste banka, DDOR Novi Sad, Fondacija Hemofarm, Schweppes, Telekom, Nestle Adriatic, Reno, Haineken, Pošta Srbije, Vahali i drugi.
Fotografije su u prilogu.
Izvor: Beogradski festival igre
