Očekivajući jednog čoveka u stilu Seinfeld-a koji bi trebao da stoji na sred scene sa čašom u ruci i osmehom na licu i da neumorno zbija šalu na račun korisnika Facebook-a, dočekala nas je četvoročlana glumačka ekipa, u ulozi (polu)poludelih ljudi u pidžamama, papučama i bade mantilima. Oni su se predstavili svako na svoj način, odnosno, kroz svoj profil na takozvanom Fakebook-u. Noćni čuvar u pošti koji se bori sa opakom bolešću, nacionalistički nastrojena domaćica i majka, potom nastavnica u školi koju je prethodno pohađala i takozvani Nebojša, čovek suicidnih i sumanutih ideja i pogleda na svet. Tako se makar čini u početku. Ono što spaja junake ovog komada je višak slobodnog vremena, karijere bez perspektive, usamljeni životi i naravno Fakebook, kao vid zataškavanja sopstvenog bednog života i identiteta. Kroz predstavu mi se upoznajemo sa njihovim likovima, bivamo svedoci njihove interakcije kroz međusobno upoznavanje, flertove i svađe. Autorka se na jedan interesantan način poigrala sa temom izgubljenih ljudi koji se pronalaze ili traže u mreži (samo)obmana i koji osećaj izgubljenog identiteta u stvarnom životu nadoknađuju stvaranjem, a ponekad i umnožavanjem profila u virtuelnom svetu.
Predstava je puna iznenađenja čemu doprinosi nevorovatan scenski nastup koji je veoma jednostavan a opet maštovit, i zvučni efekti koji ponekad predstavljaju psihoze junaka, a ponekad uslužni Fakebook. Bićete zadivljeni idejama upotrebljenim da se dočara komunikacija između korisnika, kao što su razmene poruka, kačenje fotografija, lajkovanje, i ostalih stvari koje predstavljaju zaštitni znak Facebook-a, i sve to u funkciji uključivanja gledaoca u svet Fakebook-a.
Predstava se bavi jednom od najaktuelnijih tema današnjice koja obuhvata i povezuje ljude svih profila. Autorka je pokazala odličan smisao za humor, a glumci su ga skladno tome demonstrirali. Da je to istina dokazuje aplauz koji ih je nekoliko puta vraćao na scenu kako bi se opet poklonili oduševljenoj publici, i to dan posle premijere.
Dubravka Prokić