Koncert Borisa Berezovskog održaće se u sredu, 18. oktobra sa početkom u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, u okviru 55. BEMUS-a. Ovaj koncert je prvobitno bio zakazan za 16. oktobar. Sve ulaznice kupljene za prvi datum važiće za koncert 18.10. Za ovaj koncert vlada veliko interesovanje, tako da se preporučuje publici da dođe na vreme, minimum pola sata pre početka. Pored čuvenog pijaniste Berezovskog nastupiće kao gosti Blues Doctors, ruski bluz rok bend.
Na programu su: Ludvig van Betoven: Sonata za klavir br. 2 u A-duru, op. 2, br. 2; Feliks Mendelson: Rondo capriccioso, op. 14; Ludvig van Betoven: Sonata za klavir br. 5 u ce molu, op. 10, br. 1; Feliks Mendelson: Tri etide op. 104b; Sergej Rahmanjinov: Varijacije na Šopenovu temu; Nikolaj Metner: Dve priče; Sergej Rahmanjinov: Tri transkripcije.
Nastup sa bluz bendom Boris Berezovski & Blues Doctors;Na 55. BEMUS-u u sredu, 18. oktobra biće održan koncert na kome je slobodan ulaz. Nastupiće naši priznati umetnici: Ljubiša Jovanović (flauta), Dejan Mlađenović (viola) i Aleksandar Serdar (klavir). Koncert će biti održan u Crkvi Sv. Ante Padovanskog (Pop Stojanova 11) sa početkom u 20 časova. Na programu će biti sledeća dela: Johan Sebastijan Bah - Trio sonata za flautu, violu i klavir u ge duru; Domeniko Skarlati - Pet sonata za klavir solo; Johan Sebastijan Bah - Sonata za flautu i klavir u ha molu.
U petak, 20. oktobra publiku očekuje Simfonijski orkestar RTS-a, dirigent Premil Petrović, osnivač, umetnički direktor i dirigent „No Borders Orchestra“; i violinista Stanko Madić, jedan od najsvestranijih umetnika na evropskoj sceni klasične muzike danas. Koncert će se održati u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine sa početkom u 20 časova. Program čine dela Johanesa Bramsa: Koncert za violinu i orkestar, De dur, op. 77 i Petra Iljiča Čajkovskog: "Patetična simfonija" - Simfonija br. 6, ha mol, op. 77. Zainteresovanost publike za ovaj koncert je velika, ostalo je još vrlo malo ulaznica na Ticket Vison prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs.
O umetnicima:
Pijanista Boris Berezovski je izgradio svetsku reputaciju zahvaljujući snazi svog virtuoziteta i jedinstvenoj osećajnosti. Rođen u Moskvi, Berezovski je studirao na Konzervatorijumu „Čajkovski“ kod Eliso Virsaladze, a privatno se usavršavao i kod Aleksandra Saca. Nakon londonskog debija u Vigmor Holu 1988, The Times ga je okarakterisao kao umetnika izuzetnog potencijala, muzičara očaravajućeg virtuoziteta i neverovatne snage. Dve godine kasnije, 1990. osvojio je Zlatnu medalju na Međunarodnom takmičenju Čajkovski u Moskvi. Boris Berezovski redovno nastupa kao solista sa najeminentnijim orkestrima i na najvećim međunarodnim festivalima. Berezovski je takođe dobitnik nagrade časopisa BBC Music Magazine za 2006. kao najbolji instrumentalista. Priređuje resitale u najprestižnijim svetskim koncertnim salama poput Carnegie Hall u Njujorku, Royal Festival Hall u Londonu, Rudolfinuma u Pragu, Beethovenhalle u Bonu, Velike sale Konzervatorijuma Čajkovski u Moskvi...
Bluz doktori (Blues Doctors) je bluz rok bend iz Jekaterinburga, u Rusiji koji priređuju atraktivne, energične koncerte, pune emotivnog naboja, širom Rusije i u Evropi. Članovi benda su Vladimir Demjanov (vokal, gitara), Vladimir Apanicin (bas gitara) i Maks Pletnjov (bubnjevi). Muzičari su se odlučili za ime Bluz doktori zbog toga što, prema njihovom mišljenju, muzika, posebno bluz, može da pomogne ljudima da se osećaju bolje. Delili su scenu sa vrhunskim bluz umetnicima kao što su Laki Piterson, Met Skofild, Majk Zito, Ana Popović, Džimi D. Lejn, Alvon Džonson i mnogi drugi.
Ljubiša Jovanović je diplomirao i magistrirao u Beogradu u klasi Miodraga Azanjca. Usavršavao se u Parizu (K. Larde) i Bazelu (A. Nikole). Održao je više od 1500 koncerata u 37 zemalja širom sveta, i vodio više od 200 majstorskih radionica. Dobitnik je najprestižnijih nagrada i društvenih priznanja u Srbiji i regionu. Ljubiša Jovanović je 25 godina radio kao solo flautista Beogradske opere i baleta, Simfonijskog orkestra RTS i Beogradske filharmonije. Redovni je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Osnivač je i predsednik orkestra Kamerata Serbika, kao i Festivala umetničke muzike BUNT. Od 2010. je umetnički rukovodilac i dirigent ansambala Lola klasik, a od 2015. je umetnički direktor uglednog Međunarodnog takmičenja Anton Eberst u Novom Sadu. Od januara 2017. godine Ljubiša Jovanović je dirigent Regionalne Dečije filharmonije.
Rođen u Beogradu, Aleksandar Serdar je studije klavira završio u Novom Sadu, a potom nastavlja školovanje u SAD i Italiji. Učestvovao je na brojnim međunarodnim takmičenjima, na kojima je dobio prestižne nagrade, između ostalih nagradu „Artur Rubinštajn” u Tel Avivu i nagradu „Rina Sala Galo“ na takmičenju u Monci, koje su mu omogućile internacionalnu karijeru. U poslednjih nekoliko godina brojni uspesi na koncertima u Evropi privukli su pažnju kritičara i organizatora koncertnih sezona i festivala. Svoj prvi album, koji je dobio izvanredne kritike mizičkih magazina, snimio je za diskografsku kuću EMI. Serdar od 1999. godine radi na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, sada u zvanju redovnog profesora. Od 2006. godine radi kao profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu. Učestvuje u radu brojnih nacionalnih i međunarodnih žirija.
Violista Dejan Mlađenović je nastupao sa mnogim značajnim simfonijskim orkestrima, kamernim ansamblima i poznatim pijanistima širom sveta. Kao solista, snimio je trajne audio zapise i sedam kompakt diskova za radio stanice i diskografske kuće u Francuskoj, Španiji, Grčkoj, Norveškoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i Srbiji. Dejan Mlađenović je osnovne i poslediplomske studije viole završio na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u klasi Petra Ivanovića. Kao stipendista francuske vlade, studije je nastavio na Visokom nacionalnom konzervatorijumu za muziku (CNSM) u Parizu gde je sa najvećim priznanjem završio magistarske studije viole. Pored aktivne karijere koncertnog soliste, Dejan Mlađenović je redovni profesor viole na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u čijoj klasi je diplomiralo, magistriralo i odbranilo svoje doktorske umetničke projekte više od četrdeset studenata. Za izuzetna muzička dostignuća nominovan je od strane International Music Centre of America za nagradu August Klein Distinguished Artist Award.
Violinista Stanko Madić je rođen u Beogradu 1984. godine, violinu počinje da uči sa 6 godina u klasi prof. Roberta Toškova, a docnije u klasi prof. Dejana Mihailovića. Sa 14 godina upisuje Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu kao prvorangirani na prijemnom ispitu. Diplomira 3 godine kasnije u klasi prof. Mihailovića kao Student Generacije i stipendista fondova “Meri Žeželj Majer”, republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka kao i kraljevskog doma Karađorđevića. U Novom Sadu magistrira na Akademiji Umetnosti u klasi prof. Mihailovića sa 19 godina i ostaje da radi na Akademiji. Dalji profesionalni put ga vodi u Nemačku gde postaje stalni član svetski renomiranog orkestra Državne kapele iz Drezdena, (2008-2011). Karijera ga dalje vodi u Nirnberg gde je bio 1. koncertmajstor Nirnberške filharmonije (2011-2018), a zatim i u Minhen gde i dalje živi i radi kao 1. koncertmajstor radijskog orkestra svetski poznatog Bavarskog radija. Od 2020. godine je zamenik 1. koncertmajstora pri Vagner festivalu, što je jedna od najvećih počasti za muzičara u Nemačkoj. Stalni je gost koncertmajstor svetski renomiranih orkestara poput Minhenske filharmonije, Bečkih simfoničara, orkestra Državne kapele iz Drezdena, Bamberških simfoničara, Drezdenske filharmonije… Stanko Madić svira na violini izgrađenoj specijalno za njega od strane minhenskog majstora Save Giršenka, kao i na violini Karla Karletija (1908).
Premil Petrović je osnivač, umetnički direktor i dirigent „No Borders Orchestra“. Dirigovanje je studirao u klasi profesora Vinfrida Milera na Visokoj školi za muziku Hans Ajzler u Berlinu. Bio je stipendista Fondacije Hajnrih Bel, kao i član Akademije Nemačke banke „Muzički teatar danas“, što mu je omogućilo da prisustvuje kursevima interpretacije koje su držali vodeći svetski dirigenti današnjice. Živi u Berlinu, sarađuje s orkestrima širom sveta i nastupa na vodećim međunarodnim festivalima.Dobitnik je prve nagrade Hans Ajzler u Berlinu upravo za interpretaciju savremene muzike. Poseban afinitet gaji prema stvaralaštvu Isidore Žebeljan, jedne od najznačajnijih srpskih savremenih kompozitorki, objavivši i nekoliko izdanja njenih ostvarenja. Premijerno je izvodio njene opere na festivalima od kojih su mnoge imale premijere upravo na BEMUS-u. Premil Petrović je sarađivao s rediteljem Bretom Bejlijem na novoj produkciji Verdijeve opere „Magbet“ u Kejptaunu (Južna Afrika), s kojom je nastupao na nekim od najznačajnijih festivala u Evropi i svetu.
Simfonijski orkestar RTS jedan je od najreprezentativnijih orkestarskih ansambala u Srbiji. Osnovan 1937. godine, u okviru Radio Beograda, od samih početaka imao je profilisane umetničke pravce delovanja, usmerene ka afirmisanju i negovanju nacionalne muzičke baštine, ali i kapitalnih dela svetske literature. Ovakva programska politika, koju je utemeljio prvi dirigent, Mihaijlo Vukdragović, zadržana je i tokom više od osam decenija duge izvođačke prakse, koju su svojim radom obeležili šefovi-dirigenti Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski i Bojan Suđić, koji je od 2005. pa do danas njegov šef - dirigent.
Više detalja na sajtu bemus.rs .
foto Maksimov
