Jesenja razmena knjiga održaće se u nedelju, 15. oktobra, u kulturnom centru Dom b-612 u Novom Sadu. Ovo je druga razmena knjiga koju književni blog Prerazmišljavanje ove godine organizuje u Miletićevoj 40 i ovog puta tema je „Knjigoložnička zimnica”. Zainteresovani mogu knjige koje im više nisu potrebne zameniti za kupone, koje potom menjaju za neku od više stotina knjiga već prisutnih na razmeni ili mogu sačekati da pristignu nove knjige. Prvih nekoliko studenata koji u indeksu pokažu i šesticu i desetku, u skladu sa temom razmene, dobijaju i teglu prave zimnice — turšije, pekmeza ili ajvara.
Trampa knjiga i stripova, besplatne radionice, filmovi i tribine na petom ČitamЧиташ festivalu - Svoje omiljene delove knjiga čitaće Filip David, Nađa Higl, Nada Šargin, Miloš Vlalukin, Slaviša Lekić, Marko Kon, Galeb Nikačević, Dušan Čavić, Vesna Dedić, Arsen Aresenović...Peti, jubilarni, festival knjige ČitamЧиташ održava se ovog vikenda 7. i 8. oktobra u Novom bioskopu Zvezda (Terazije 40). I na ovogodišnjem festivalu imaćete prilike da reciklirate i skupljate čepove za akciju „Čep za hendikep".
U susret 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu izdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada objavila je delo Jirgena Habermasa Teorija komunikativnog delovanja u dva toma u prevodu Zorana Đinđića, Miroslava Milovića i Živote Filipovića. Ideja za prevođenje ove knjige s nemačkog jezika potekla je od Zorana Đinđića devedesetih godina prošlog veka. Više od dve decenije 1200 stranica prevoda otkucanog pisaćom mašinom čekalo je na pelir papiru i konačno se pojavilo pred čitaocima u redakciji profesora dr Časlava Koprivice. Nažalost, Zoran Đinđić i Života Filipović nisu dočekali objavljivanje ovog dela.
Osmi festival nesvrstanog stripa Novo Doba počeće u sredu 4. oktobra i završiće se 8. oktobra 2017. godine. Pet dana festivala, ove godine sa temom "Svetlost univerzuma" na odabranim lokacijama u Beogradu i Zemunu donosi birane autore, izdavače i izvođače (iz Nemačke, Srbije, Španije, Perua, Belgije, Francuske, Makedonije, Austrije, Švedske, Češke...). Svetlost univerzuma kao tema navodi na niz pitanja na koja ne postoje odgovori kao što su: kog univerzuma? koja svetlost? iz kakvih međuprostora?
Samizdat B92 i knjižara DELFI SKC pozivaju vas na RAZGOVOR s Mišom Glenijem, autorom knjige „Nemezis – Bitka za Rio“ (Samizdat B92, 2017). Razgovor će voditi Veran Matić, direktor Samizdata u sreda, 04.10.2017. u 19:00 sati u prostorijama knjižare DELFI u Studentskom kulturnom centru Kralja Milana 48. Miša Gleni, novinar i istoričar, autor je knjiga DarkMarket, Mekmafija, Pad Jugoslavije za koju je 1993. dobio nagradu Overseas Press Club Award u kategoriji najbolje knjige o dešavanjima u inostranstvu.
Izdavačka kuća Booka objavila je tokom septembra čak tri nova naslova iz oblasti vrhunske savremene književnosti. U pitanju su zbirka priča „Moj muž“ vodeće makedonske autorke mlađe generacije Rumene Bužarovske, zatim roman jednog od najkreativnijih i najraznovrsnijih savremenih britanskih pisaca Džefa Dajera „Džef u Veneciji, smrt u Benaresu“ kao i aktuelno delo velikog britanskog autora pakistanskog porekla Hanifa Kurejšija „Ništarija“.
Veče posvećeno Međunarodnom danu prevodilaca, na primeru prevoda autora sa našeg govornog područja koji pišu na nemačkom jeziku, održaće se 30. septembra 2017. u 19 sati u Galeriji Artget KCB, Trg Republike 5. Istaknute književne prevoditeljke podeliće sa nama iskustvo prevođenja autora koji su izvorni govornici srpskog i bosanskog jezika, a koji književnu karijeru grade na nemačkom jeziku - Saše Stanišića i Barbi Marković. Koliko maternji jezik utiče na novi, usvojeni jezik u književnom delu, da li se u ovom procesu dešava književno bogaćenje jezika, i koliki je to izazov za prevođenje? Da li u ovom slučaju postoji organska veza između autora i prevodioca? Učestvuju prevoditeljke: Jelena Kostić-Tomović i Maria Glišić, razgovor moderira Ana Pejović.
Istaknuta srpska književnica, Ivana Hadži-Popović, izdala je svoj deveti roman Ljubičice Leonarda da Vinčija u izdavačkoj kuće Albatros Plus. S Beogradom kao glavnim likom, kroz istorijski i dokumentarni osvrt, Ivana je radnju svog dela pretočila u reči neponovljivog sadržaja. U ovom delo Ivana Hadži-Popović koristi realne segmente života svojih predaka, mlade filmske rediteljke Lile i njene prabake arhitekte Danice iz čije kuće nestaje statua vajara Đakometija Neizvesnost, davne 1949. godine. Ova priča ispičana je Iz ugla četiri žene i četiri generacije čija je snažna emotivna i duhovna nit personifikovana u kući sagrađenoj na mestu gde su francuski i srpski topovi 1914. i 1915. zajedno branili našu prestonicu.