Izdavačka kuća Booka objavila je tokom septembra čak tri nova naslova iz oblasti vrhunske savremene književnosti. U pitanju su zbirka priča „Moj muž“ vodeće makedonske autorke mlađe generacije Rumene Bužarovske, zatim roman jednog od najkreativnijih i najraznovrsnijih savremenih britanskih pisaca Džefa Dajera „Džef u Veneciji, smrt u Benaresu“ kao i aktuelno delo velikog britanskog autora pakistanskog porekla Hanifa Kurejšija „Ništarija“.
O KNJIZI “MOJ MUŽ”
Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija. Sve ovo je ispisano u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito.
Rumena Bužarovska je rođena 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010) i Moj muž (2014). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik.Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca.Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.
O KNJIZI “DŽEF U VENECIJI, SMRT U BENARESU”
U Veneciji, ispijajući koktele na Bijenalu, cinični novinar Džef Atman upoznaje prelepu ženu i upušta se s njom u strastvenu avanturu.U Benaresu, bezimeni novinar (koji bi lako mogao biti Džef) pridružuje se hiljadama hodočasnika na obali svete reke Gang i umesto nekoliko dana, kako je planirao, ostaje tamo mesecima. Njihovo putovanje – kakvo jedino neodoljivo duhoviti Džef Dajer može da smisli – čini okosnicu ovog urnebesnog, đavolski domišljatog romana o Italiji i Indiji, o žudnji i požudi, o različitim vidovima neurotičnog prosvetljenja.
Džef Dajer je rođen 1958. u Čeltenamu u Engleskoj. Završio je Koledž Korpus Kristi u Oksfordu. Trenutno živi u Los Anđelesu, gde je gostujući pisac-predavač na Univerzitetu Južne Kalifornije. Autor je četiri romana, dve zbirke eseja i šest vanžanrovskih knjiga, dobio je nagradu Nacionalnog kružoka književnih kritičara, nagradu „Somerset Mom“, književne nagrade „Lanan“, „Infiniti“ nagrade Međunarodnog centra za fotografiju 2006. godine, za knjige o fotografiji, i Forsterove nagrade, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i pisanje. Redovan je saradnik mnogih američkih i engleskih časopisa. Član je Kraljevskog književnog društva i počasni član Koledža Korpus Kristi u Oksfordu, a 2015. primljen je u Američku akademiju umetnosti i nauke.
O KNJIZI “NIŠTARIJA”
Valdo, poznati filmski stvaralac, sada ostareo i bolestan, živi u svom londonskom stanu, a o njemu oslabljenom i frustriranom brine se njegova lepa, mnogo mlađa supruga, za koju on sumnja da ima aferu s jednim njegovim prijateljem. Valdo se odlučuje na akciju kako bi razotkrio osumnjičene za preljubu, ali prvo treba da ustanovi jesu li njegove sumnje opravdane, a onda i da im servira zasluženu osvetu. Napisana s briljantnim osećajem za detalje i uz karakterističan crni humor, nova, dugo iščekivana Kurejšijeva knjiga još jednom će čitaocima pokazati svu veličinu i blistavost njegovog spisateljskog talenta.
Hanif Kurejši se rodio i odrastao je u Kentu. Završio je filozofiju na Kings koledžu u Londonu. Za drame Outskirts i Borderline dobio je 1981. godine nagradu „Džordž Devin“, a za scenario za film Moja lepa perionica (1984) nominovan je za Oskara. Njegov roman Buda iz predgrađa dobio je 1990. godine Vitbredovu nagradu za najbolji prvi roman. Roman je kasnije adaptiran u BBC-jevu TV-seriju za koju je zapaženi soundtrack napisao Dejvid Bouvi. Svojim drugim romanom Crni album potvrdio se kao jedan od vodećih savremenih britanskih pisaca. Treći roman Intimnost, objavljen je 1998, a film istog naslova, zasnovan na romanu i kratkim pričama, u režiji Patrisa Šeroa osvojio je 2001. godine Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Među njegova poznata dela ubrajaju se i romani Telo, Nešto da ti kažem i Poslednja reč. Kurejšiju je dodeljena francuska titula viteza Reda umetnosti i književnosti, kao i orden Britanskog carstva za doprinos književnosti. Njegova dela su prevedena na trideset šest jezika, a 2010. godine dobio je nagradu „Harold Pinter“, koju dodeljuje međunarodni PEN.
