Najave & Vesti

Oba Vaša filma nose teret lične drame i odluke: kako Mladena (“Klopka”) tako i Marka („Krugovi“). Čiji je „prtljag“ teži i da li su po Vama obojica junaci?

- Mladen u “Klopci” kao i Marko u “Krugovima” imaju dilemu koja je nadljudska, izazov koji je pred njima je ogroman. Očigledno je da volim da se bavim takvim junacima. Ono što postoji u dramaturgiji kao definicija, obični ljudi u neobičnim situacijama, obični normalni ljudi u ekstremnim situacijama, odnosno situacijama gde se njihova moralnost stavlja na probu. Svakako, sličnost između ova dva filma postoji. Moja je potreba da se bavim upravo ovakvim likovima i situacijama. Verujem da je priča “Krugova” kompleksnija, prosto rečeno ima jedan širi zamah, koliko moralnog istraživanja toliko i društvenog angažmana. Za mene su “Krugovi” dosta ličan film.

U kom se krugu pakla nalazi Haris (Leon Lučev), kakav on teret nosi i da li je iko od Vas razgovarao sa Alenom Glavovićem?

- Nismo pričali sa Alenom Glavovićem, gledali smo snimke na youtube-u i na taj način smo izgradili lik. Mislim da je Haris, (kao i svi likovi u filmu) u pokušaju da razreši sopstvene traume i strahove i da izađu iz kruga prošlosti koji im je obeležio život, da izađu iz senke događaja koji im je obeležio zivot. Harisova drama je ogromna, jer on u stvari živi jedan pozajmljeni život, živi život koji mu na neki način ne pripada, koji je trebao da pripada čoveku koga više nema, Marku. Mislim da je centralna priča odnos između Marka i Bogdana, ona sve objedinjuje. Harisova priča je jako važna, ona govori o žrtvovanju.

Nastojali ste da analizirate dobro i zlo i ponudite univerzalnu priču o ratu i njegovim posledicama. Koliko je ona slična a koliko različita podudarnoj ambicji vaših kolega, recimo “Spasitelja”(P.Antonijević)?

- Mi na žalost nikako da pobegnemo od tema koje imaju veze sa ratom, naši životi su u velikoj meri obeleženi ratom, iako većina nas nije direktno učestvovala uvek je bio u našoj neposrednoj blizini. Živimo posledice tog rata. Za mene lično, ovo je poslednji film koji se bavi tom temom, ovim filmom izlazim iz te priče. Snimanje ovog filma za mene je na neki način bio terapeutski. Teme koje se dešavaju oko nas i život je sam po sebi intrigantan.

Kažete da ste se trudili da se ne bavite ni politikom ni međunacionalnim odnosima već pre svega sudbinama ljudi i da su „Krugovi“ pošten film. Na taj ili sličan način svoje filmove i namere predstavljale su i neke vaše kolege i koleginice, poput recimo Anđeline Džoli (“Zemlja krvi i meda”).

- Prirodno je da svako napravi pošten film, to je normalna stvar. Ja sam se trudio da film ne bude politički, ne zato što sam od toga bežao, nego zato što sam osećao odgovornost prema Srđanu Aleksiću. Njegov čin nije politički, pre svega je ljudski čin, zbog toga nisam hteo da pravim politički film. Politike u filmu ima, zato što je ona prisutna u našem životu, ali sam se trudio da ona bude scenografija u kojoj se kreću junaci. Film se bavi ljudskim sudbinama. Politika je obeležila naše živote ali sam se trudio da to ne bude glavna tema. Pokušao sam da se bavim segmentima ljudskih sudbina.

Otac glavnog junaka u čitulji, sinu upisao je “Umro je obavljajući ljudsku dužnost”. Koliko smo svi daleko od nje, jer teško je prisetiti se sličnog “obavljanja” a bilo je hiljade prilika za to?

- Njegov otac kaže da je to ljudski, dodao bih da je to humanistički čin, što se ne dešava svaki dan, prava je retkost da neko na taj način štiti drugog čoveka. Ispovest Radeta Aleksića bio je jedan od impusla da snimimo ovaj film, ne samo ta rečenica već i deo ispovesti govori da ukoliko Srđanovo delo donese neke pozitivne konsekvence, u tom slučaju dosta je učinjeno. To jeste jedna od ideja filma. Mogu da kažem da je način na koji je Rade, hrabro i dostojanstveno govorio svih ovih godina, ima nešto što je duboko utkano u ovaj film.

Kako “Krugove” doživljava američka a kako evropska publika. Ima li razlike?

- Generalno mislim da publika svugde na svetu na isti način prihvata neki film, ukoliko je filmska priča snažna, ukoliko ima emociju, publika svuda u svetu to prihvata na vrlo sličan način, tako je bilo i u Americi i u Berlinu. Ugao posmatranja je malo drugačiji, u Americi to je uglavnom publika koja o nama ne zna gotovo ništa, i malo je informisana o ratovima na prostorima Jugoslavije. Oni na to gledaju kao jednu ljudsku dramu, prate junake bez ikakvih političkih pogleda, dok je u Evropi drugačija situacija, tamo sve gledaju iz političkog ugla, međutim kad im objasnite da niste hteli da napravite politički film, i da ovo nije politički film, shvataju.

Ratna i traumatična vremena ostavljaju bar malo prostora i za – ljubav. Trag ljubavi i u ratno vreme videli smo kod jednog drugog Golubovića - Predraga, (“Progon”) dok je u Vaša poslednja dva filma ona, ljubav dakle deficitarna kategorija, ili za nju “nije bilo vremena”.

- Kod mene je ljubav deficitarna kategorija. Do sada se nikada nisam bavio ljubavnim temama, ni nečim što je blisko tome, od toga sam očigledno bežao. To je deo moje intime koji sam do sada hteo da sakrijem. Danas mi prija poređenje sa mojim ocem, jer sam za vreme studija težio da bežim i da stvorim svoj autorski svet. Međutim na ovom filmu sam se malo i vratio, posebno u sceni spuštanja niz brdo, na neki način podseća na jednu od scena iz filma „Tišina“. Što je čovek stariji više zatvara lični krug i dolazi tamo odakle je krenuo, vraća se uticaju porodice. Što sam stariji sve sam bliži estetici svoga oca.

Una Čolić

Intervju Tamare Lujak sa Milanom B. Popovićem - novinarom, pesnikom, kolumnistom, publicistom i rok kritičarem:

Fotograf: Steve Janowski

Muzička i pesnička CD kompilacija “Vreme brutalnih dobronamernika”, na čelu sa beogradskim pesnikom, novinarom, organizatorom i idejnim tvorcem Milanom B. Popovićem, rokenrol ikonom Aleksandrom Slađanom Milošević, metal atrakcijom “Alogia”, i još 70 mladih srpskih muzičara i kompozotira, upravo je tu, pred nama, u našim CD i mp3 plejerima. Poslušajte ih! Oni imaju dosta toga da vam poruče, na njihov, poseban, umetnički način!

Kako ste došli na ideju da sastavite CD kompilaciju?

- Tokom pisanja i objavljivanja moje prve dve knjige pesama „Molitva tetoviranog srca“ i „Vreme brutalnih dobronamernika“, nisam razmišljao o tome da li će se pesme nekada pevati ili svirati. Tek tokom pisanja moje treće knjige pesama „Oka da ne ispustim dah“, došao sam na inovativnu ideju da uz samu knjigu ide i CD singl sa jednom rok grupom koja bi komponovala muziku i aranžman na jednu moju pesmu, i da sve to bude jedan multimedijalan paket, knjiga i CD singl. Pitao sam u isto vreme tri grupe da to urade, i gotovo u rekordno kratkom roku, u isto vreme poslali su mi urađene pesme. Ja sam tada bio u slatkom kreativnom problemu koju pesmu odabrati a koju ne. Na kraju je moj izbor pao na gotik rok sastav „Abonos“ iz Beograda, i njihovu i moju pesmu „Urlik“. Iz ideje o tom CD singlu, rodila se ideja da napravim celu CD kompilaciju sa mojim stihovima i mnogobrojnim domaćim bendovima.

Po kom ste kriterijumu odabirali grupe?

- Kako sam u stalnom kontaktu sa domaćim bendovima, jer pišem muzičku kritiku u štampanim i web medijima, nije mi bilo teško da odaberem najbolje bendove i da im ponudim saradnju. Mogu da se pohvalim činjenicom da me ni jedan od muzičkih sastava koje sam kontaktirao nije odbio, već su me svi ispoštovali, pronašli se u mojim stihovima i kroz svoj umetnički pečat izneli i odpevali moje pesme. Kako im se ponajviše dopala poezija iz moje knjige pesama “Vreme brutalnih dobronamernika”, ja sam odlučio da se baš tako nazove i sam CD. U skladu sa današnjim vremenom, svakodnevnicom i trenutkom, rekao bih.

Trebalo je koordinirati između toliko grupa...

- Trebalo je mnogo snage, energije, živaca i vremena ali i sreće da oko 70 muzičara i kompozitora samnom kao pesnikom, jedno duže vreme vibrira na istim umetničkim talasima, i da rezultat bude uspešan, i na njihovo zadovoljstvo, i na moje zadovoljstvo, i na zadovoljstvo ljubitelja gitarskog rok zvuka, koji dominira na CD kompilaciji “Vreme brutalnih dobronamernika”.

Koju biste grupu sa CD-a najpre istakli i zašto?

- Ne bih ni jednu istakao pojedinačno jer ih poštujem sve podjednako, jer znam da su dali svoj maksimum. Istina je da je Aleksandra Slađana Milošević najveća zvezda na CD kompilaciji, potom grupe “Instant karma” i “Alogia”, ali i ostali bendovi zaslužuju svako poštovanje. Moje i poštovanje publike.

Kako ste usaglasili svačiji (muzički) ukus?

- Na kompilacijskom albumu „Vreme brutalnih dobronamernika“ nalazi se 18 grupa i izvođača: Aleksandra Slađana Milošević „Alogia“, „Instant karma“, „Abonos“, „Art diler“, „Backbone“, „Tales of dark“, „Broken strings“, „Atlantida“, „Disparador“, „Amaranth“, „A. R. Club“, „Heaven rain“, Iskaz, „Darkshines“, „Asphalt Chant“, „Seraphim“ i „Demether“. Svaki sastav je imao potpunu slobodu u svom kreativnom izražaju. Nisam im se mešao u njihov deo rada i u njihovu umetnost. Sam CD sam podelio na dva dela. U prvom delu su žestoke metal numere, a u drugom delu diska su sofisticirane rokenrol pesme i balade. Za svačiji ukus po nešto.

U sveopštoj nemaštini, čiji smo neminovni svedoci, kako je tekao proces štampe?

- Borio sam se da pronađem donatore da bi ovaj nekomercijalni umetnički projekat ugledao svetlost dana, i uspeo sam u toj borbi. Na to mi je otišlo najviše snage, vremena i živaca.

Danas, da li biste nešto na CD-u pormenili, dodali, oduzeli?

- Ne, ne bih ništa dirao i menjao, prezadovoljan sam urađenim. To je prvi put u istoriji diskografije sa ex YU regiona, da se na jednom mestu, CD-u, potencira poezija jednog savremenog pesnika, u pratnji čak 18 grupa i oko 70 muzičara. Diskografski raritet i unikat. Prenosim vam reči kolekcionara LP ploča još od šezdesetih godina, koje sam konsultovao po tom pitanju.

Da ste sami komponovali pesme na sopstvene stihove, pod čijim biste uticajem stvarali?

- Pod uticajem grupe “Guns n roses”, i to one prve, originalne postave, sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina.

U čemu nalazite inspiraciju za pisanje vaših stihova i knjiga pesama?

- U životu uopšte, u međuljudskim odnosima, u međukolegijalnim, međufamilijarnim odnosima…u religiji, duhovnosti, u buntu i protestu, u rokenrolu….

Da li možemo, i kada, od vas da očekujemo sličan angažman?

- Na njemu upravo radim, na novom CD-u, i očekujem da će ugledati svetlost dana na proleće 2014. godine. Do tada posetite moj internet sajt www.MolitvaTetoviranogSrca.com , koji je idejno osmislio moj izuzetni webmaster Goran Kostić -“WEB OGI”, te mu se slobodno obratite ako želite sajt poput mog ili još bolji sajt.

Na sajtu MolitvaTetoviranogSrca.com u sekciji “DOWNLOAD” , možete besplatno skinuti sve pesme sa CD-a “Vreme brutalnih dobronamernika”, knjižicu u PDF formatu i press material. Uživajte u dobroj muzici i poeziji , koja će vam se, nadam se i verujem, dopasti.

Autor: Tamara Lujak

Prijave na konkursza izbor polaznika škole koja je
besplatna, počinju 6. i traju do 15. februara.

Obuka je namenjena polaznicima između 18 i 26 godina starosti.

Školu vode: Veljko Jovanović, TV novinar, medijski savetnik i PR,
i Miloš Milovanović, TV novinar i prezenter, kao i eminentni profesori FDU.

Informacije: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., 011 2639 639
Prijave na: www.ukparobrod.rs

prbrd_resize

Više o projektu:

Parobrod, Kancelarija za mlade Stari grad i udruženje „Neki fini ljudi - komunikacije“ organizuju „Školu javnog nastupa“, namenjenu polaznicima između 18 i 26 godina starosti. Škola će se odvijati kroz 4 časa nedeljno, u trajanju od mesec dana, od 1.marta do 1.aprila. Prijave na konkurs za izbor polaznika škole koja je besplatna, počinju 6. i traju do 15. februara, nakon čega će kandidati biti obavešteni o terminima u kojima će polagati test opšte informisanosti koji je glavni uslov za prijem na obuku.
Sve informacije: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., 011 2639 639 kao i na sajtu ukparobrod.rs
Detaljnije o programu: svrha ovakve obuke je pre svega oslobađanje od treme i stimulisanje samoistraživanja kod polaznika. Sve različitija, ali ipak sve svedenija i jendostavnija sredstva komunikacije, pretvorila su nas u individue koje u živom kontaktu „padaju“ na ispitu. Od kada je veština komunikacije postala tolika „veština“? Kada su Veljko Jovanović, televizijski novinar, medijski savetnik i PR i Miloš Milovanović, televizijski novinar i prezenter, ali i školovani muzičar, rešili da projekat „Neki fini ljudi“ zaživi, želeli su pre svega da komunikaciju vrate korenima. Da u poslovnim, ali i ličnim odnosima počnemo da se prisećamo lekcija koje smo učili kod kuće, ali koje smo možda „tvitujući“ i „četujući“ zaboravili. Reći: „Dobar dan!“, nekada nije bilo predmet diskusije, već nešto što se podrazumeva.
Obuka koja mlade ljude očekuje u Parobrodu namenjena je upravo ljudima koji se blokiraju u svakodnevnoj komunikaciji, kojima je javni nastup u vidu govora pred velikim auditorijumom planina koju i ne sanjaju da će moći da osvoje. Kurs koji mlade sa ovakvim problemima čeka u Parobrodu ne vodi ih na vrh Mont Everesta, ali im daje jasna uputstva kako se to radi, prenoseći iskustva prekaljenih „planinara“ kroz medijske vode i poklanja im mapu mesta po kojima treba da pročačkaju tražeći recepte za razbijanje blokada koje ih muče. Ta mesta najčešće se nalaze u samim kandidatima i na kursu uče upravo da istražuju sami sebe i sve divne stvari koje se u njima kriju.
Kurs je sastavljen od mnoštva praktičnih vežbi od kojih se neke primenjuju i na Fakutetu dramskih umetnosti, na predavanjima iz glume a polaznicima ih donose profesori Fakulteta dramskih umetnosti. Polaznici jedni druge posmatraju u različitim situacijama i zatim analiziraju nastupe. Tražeći mane u izvedenom oni napreduju ka kvalitetnom javnom nastupu. Čarolija pozorišta veoma je primenjiva u praktičnom životu, a u kombinaciji sa vežbama pred kamerom i analizama dobrih i manje spretnih govornika, oni uče da prepoznaju šta je to što čini uspešan javni nastup.
Obuka je planirana kao serija predavanja koja će pre svega biti usmerena na prepoznavanje ključnih problema koje pojedinac ima u svom javnom nastupu. Trema, blokada, govor tela i njegova značenja, samo su neka od polja koja se obrađuju od strane naših predavača. Nakon što se upoznaju sa problemima, polaznici iznalaze, zajedno sa nama načine da ih rešavaju.
Na kraju obuke polaznici dobijaju sertifikate.