Mathew Jonson, kanadski producent koji trenutno živi u Berlinu, predstavio je beogradskoj publici svoj maestralni live act na Heineken Star Muse žurci u bašti Sava Centra! Njegove trake kombinuju visoko-energetski minimal techno sa hipnotišućim, meditativnim melodijama, i odavno su nadrasle status klupskih hitova.
Nedavno je objavio drugi album koji donosi „ključ za emocije“, aktivno nastupa sa projektom Cobblestone Jazz, vodi etiketu Wagon Repair, a dva meseca godišnje provodi u Indiji! Pre svog fantastičnog nastupa, ispričao je ekipi Urban Buga kako njegove trake izazivaju sreću i tugu istovremeno, poverio se da ponovo vežba sviranje klavira i otkrio kako Indija utiče na njega.
U junu si objavio svoj drugi album Agents of time. Posle prvog albuma iz 2001, izdao si mnoštvo singlova. Zašto ti je trebalo devet godina za drugi LP?
Nekoliko puta sam planirao da ga objavim, ali to je bilo u vreme prvog albuma Cobblestone Jazz, na koje sam se više fokusirao. Zapravo, srećan sam što sam čekao, jer sam zaista zadovoljan solo albumom. Sada sam na duploj turneji, da bih promovisao oba. :-)
U tvojoj biografiji piše da se trudiš da izazoveš različita osećanja kod ljudi. O kakvim je emocijama reč i na koji način pokušavaš da ih probudiš?
Volim da pišem muziku koja je emotivni okidač, ali to ne mora da bude samo za jednu vrstu emocija. Trudim se da napravim nešto zbog čega će se ljudi otvoriti iznutra, a to se dešava samo sa nekim pesmama. Npr. kad slušam When loves feels like crying, Marionette, nekad sam veoma srećan, a nekad sam tužan. Ove pesme mogu da probude sve emocije, kao kad okreneš ključ i bujica krene.
Aktivno si svirao klavir i jazz bubnjeve, a u poslednje vreme, vraćaš se vežbanju. Planiraš i da savladaš indijski instrument tablu. Kako napreduješ?
Još nisam počeo sa tablom, ali počeću sledeći put kad odem u Indiju. Klavir ponovo vežbam, vraćam se u stanje u kom sam bio dok sam studirao. Našao sam sistem koji mi pomaže - pišem jednu pesmu, počnem jednostavno, onda dodajem harmonije i akorde, pravim je složenijom. Sviram skale na električnom klaviru Fender Rhodes... drugačiji je osećaj, biće mi čudno kad kupim pianino.
Naziv drugog albuma tvog projekta Cobblestone Jazz je Modern Deep Left Quartet. To je, istovremeno, i naziv tvog drugog sastava. Možeš li malo da nam pojasniš te nazive?
Zapravo, prvi projekat koji smo napravili bio je Modern Deep Left Quartet. Činila ga je trojka koja je danas Cobblestone Jazz, sa još jednim članom - The Mole. On se preselio u Montreal, a nas trojica smo napravili Cobblestone Jazz i snimili prvi album bez njega. Onda smo se The Mole i ja preselili u Berlin, a kad momci dođu iz Kanade, pravimo muziku svi zajedno. Pošto smo spremali drugi album Cobblestone Jazz, pozvali smo ga da radi s nama u studiju, ali nastupamo bez njega. Mnogi ljudi ne znaju za projekat Modern Deep Left Quartet, pa je naziv albuma bio način da sve spojimo.
Svake godine boraviš neko vreme u Indiji. Kako provodiš vreme tamo? Na koji način ona utiče na tebe?
Moj prijatelj Indijac i ja smo renovirali portugalsku vilu u gradu Asagao na severu Goe. On će je rentirati u jednom periodu godine, a ja ću ići na zimu, da uživam. Nameravam da sledećih nekoliko godina idem u januaru ili februaru, a kasnije ću tamo provoditi više vremena. Indija u meni pravi savršen balans. Čak i ako ne idem onoliko često koliko bih želeo, u podsvesti sam smiren, jer znam da me čeka. Potpuno me inspiriše, obožavam njihovu klasičnu muziku, a ljudi tamo imaju najveće srce!
Da li si se oprobao u drevnim indijskim veštinama, npr u Ayrvedi?
Znam po malo o tome, čitao sam i vežbao, ali prilično je široko. Inficiran sam indijskim načinom života. Sudeći prema hrani koju jedu, kako odrastaju, mislim da je njihova populacija veoma zdrava. Probao sam i yogu, ali sam baš početnik...
Ove godine bio si produktivan, izdao si dva albuma. Da li je i to uticaj Indije?
Mnogo se promena dešava u mom životu, produciram više. Sa mojim bratom Hrdvsion radim na projektu Midnight Operator. Nadam se da ću izdati još jedan album, koji, takođe, spremam ove godine.
Hoćeš li ići ove godine na festival Burning man u pustinji Nevade?
Taj festival je veoma specijalan, ni sa čim se ne može porediti. Obično idem sa prijateljima iz Indije, ali smo rešili da preskočimo ovu godinu. Radio sam tamo kao DJ, puštao techno, house... ali iz zabave. Nisam mnogo vešt u DJ-ingu, nije mi u planu bilo da radim, nego da se zezam sa drugarima koji su imali ozvučenje.
Kako napreduje tvoj label Wagon Repair?
Dobro je, radimo na velikim projektima, fokusirani smo na albume. Moj je izašao 7. juna, a posle mene – Hrdvsion. Posle letnje pauze, u septembru ćemo imati i hip hop izdanje, u oktobru sledi album Danuela Tatea – klavijaturiste Cobblestone Jazz. U novembru će izdati Mike Shanon, u decembru - Deadbeat i The Mole oko Nove godine.
Kakvi su ti planovi za leto?
Posle Beograda idem u Brisel, pa u Japan, pa u Njujork u avgustu sa Cobblestone Jazz... U septembru opet Japan, oktobar – Evropa, novembar Južna Amerika, januar – Australija... a u februaru – Indija!
