Ričard Ozman, pisac koji se bestselerom „Klub ubistava četvrtkom” brže nego iko do sada lansirao u vrh najpopularnijih pisaca krimi romana na svetu, obradovao je svoje fanove novom knjigom „Čovek koji je umro dvaput”, nedavno objavljenom u izdanju Vulkan izdavaštva. Novi roman popularnog engleskog pisca faktički je nastavak prvog, a već je nadrastao njegov uspeh. Obe knjige nalaze se na prvom mestu Sandej tajms  bestseler liste, s tim da je knjiga „Čovek koji je umro dvaput” postala i drugi najbrže prodavani naslov iz žanra fikcije ikada u Velikoj Britaniji. Ričard Ozman, inače je već dugo popularan kao komičar i voditelj u Britaniji.

VIII Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ održaće se u ponedeljak i utorak, 04. i 05. jula 2022. godine, u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd). Učešće na manifestaciji uzeće više od 20 govornika, među kojima će se naći i gošća iz Finske – autorka nagrađivanog distopijskog romana „Nebesa“, Pia Leino. VIII Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ organizuju sajt Art-Anima.com i Kontrast izdavaštvo. Ulaz na sva festivalska dešavanja je slobodan, a za udoban boravak i osveženje posetilaca pobrinuće se kompanija Frikom.

Vikimedija Srbije i Vikimedijina zajednica Republike Srpske u saradnji sa Centrom za istraživanje i razvoj društva- IDEAS i UNHCR-om organizuju uređivački maraton povodom Svetskog dana izbeglica. Maraton će simbolično početi 20. juna, na Svetski dan izbeglica, a urednici i urednice će moći da pišu i dopunjavaju članke na Vikipediji na srpskom jeziku do 26. juna. Izbeglička kriza koja je rezultat ratova i sukoba na Bliskom istoku, u Aziji, Africi i Evropi je aktuelna već duži niz godina. Prema podacima Unicefa, samo je kroz Srbiju od 2015. godine do danas prošlo više od milion izbeglica i migranata, od kojih je između četvrtine i trećine bilo deca.

Prva knjiga Zorane Maravić, Ne može Sunce da čeka (Književna radionica Rašić), govori o Martini, njenom detinjstvu, odrastanju, porodici, izazovima ljubavi, iskušenjima koje okruženje svakodnevno stavlja pred nju, ali i pred nas. Kroz devedesetak proznih fragmenata, često poetski intoniranih, plete se priča u kojoj glavna junakinja konstantno propituje sve(t) oko sebe, ne mireći se s takozvanim datostima, koje servira patrijarhat. Martina je nekad u velikom kontinentalnom gradu, a nekad na moru. U oba ambijenta ona pokušava da osmisli i posloži život tako da u njemu ne pobede tradicionalne uloge i odnosi među ljudima.

Finska novinarka i književnica Pia Leino biće gošća VIII Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“, koji se 04. i 05. jula održava u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd). Gošća iz Finske predstaviće 04. jula svoj roman distopijske fantastike „Nebesa“, koji je krajem prošle godine na srpskom jeziku objavljen u izdanju Kontrast izdavaštva u prevodu Jasmine Teofilović. Pored autorke, o knjizi će govoriti književna kritičarka Vladislava Gordić Petković i urednica Jelena Nidžović. Radnja romana „Nebesa“ (Taivas, 2018) smeštena je u bivšu prestonicu Finske, odnosno grad-državu Helsinki 2058. godine.

I ove godine u okviru KROKODILovog Debatnog programa biće organizovane tribine, panel diskusije i okrugli stolovi na kojima ćemo se baviti najaktuelnijim društveno-političkim temama. U subotu 18. juna od 12 sati u CZKDu održaće se centralna panel diskusija beogradskog izdanja debatnog programa festivala koja nosi naslov samog festivala Godina magijskog mišljenja. U saradnji s Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku imaćemo priliku da čujemo neke od najeminentinijih glasova javnog prostora u Srbiji, regiona i Evrope te da artikulišemo teme poput pandemije i njenih posledica, preko agresije prema Ukrajini i njenom stanovništvu pa do porasta populizma, desnice, zveckanja oružja, ekonomske krize, krize svesti i mišljenja.

Obaveštavamo vas da je novosadska izdavačka kuća Akademska knjiga objavila knjigu redovne profesorke na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Gorane Raičević DOBRA LEPOTA. Andrićev svet u kom nudi odgovore na pitanje zašto je Ivo Andrić avangardni pisac. Ako književnu avangardu ne shvatimo samo kao eksces ili eksperiment već kao širi pojam koji podrazumeva veru pisaca da umetnost može da učestvuje u promeni čoveka i sveta, da ih učini boljim, onda u Andrićevom delu vidimo upravo ovu vr-stu avangardnog angažmana suprotstavljenog estetizmu i larpurlartizmu.

<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..