Pozivamo Vas na predstavljanje knjige Vakuum, prvog romana autorke Jovane Dišić u četvrtak 29. septembra u 18 časova u Tribinskoj salI Doma omladine (prvi sprat). Na predstavljanju knjige Vakuum, Vulkan izdavaštva, pored autorke Jovane Dišić, govoriće Muharem Bazdulj, pisac, prevodilac i novinar, Filip Grbić, pisac i prevodilac, Jovana Milovančević, književna kritičarka i novinarka Radio Beograda 2, i Marija Radić, urednica srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu. Knjiga „Vakuum“, je prvi roman Jovane Dišić, autorke koja je do sada bila poznata krugovima pasoniranih čitalaca kratkih priča.
Autorka ovog romana je direktor biblioteke „Nikola Sikimić Maksim“ u Kučevu, živi u naselju Rabrovo. Obeležen hrabrošću da teme koje se tiču svakog čoveka bez obzira na kojoj tački planete živi, smesti u provincijski okvir, stilski jednostavan i nepretenciozan, ovaj roman potvrđuje da se pred čitalačkom publikom u Srbiji pojavio novi autentičani glas savremene književnosti. Jovana Dišić (35) rođena je Požarevcu, u kome je završila srednju školu, a odrasla je u naselju Crljenac u Opštini Malo Crniće. Završila je Filološki fakultet u Beogradu.
Njenom biografijom može se objasniti činjenica da u romanu „Vakuum“ bez napora uspeva da dočara život u maloj sredini, sa svim njegovim prednostima i manama.
Glavna junakinja romana Ana radi kao profesor u školi u Požarevcu, u koji se vratila nakon studija u Beogradu. Zaglavljena je u dugogodišnjoj vezi koja traje po inerciji, nepronađena u očekivanjima bližnjih i sredine. Priželjkuje neki drugi život, ali sve dublje tone između želje da tim putem krene i straha da neće umeti da na taj put zakorači i njime ide do kraja.
Anina priča u romanu „Vakuum” ispisana je tako da postaje priča svakog čitaoca, jer pokreće univerzalne teme traganja za identitetom, zaglavljenosti pojedinca u savremenom društvu u kojem je vrednosni sistem narušen i međuljudskih odnosa koji, čak i kada smo okruženi porodicom i prijateljima, ne otklanjaju osećaj usamljenosti.
Reč vakuum najbliže bismo mogli odrediti kao prazan prostor, ali u redovima koje piše Jovana Dišić ta reč oslikava intimni prostor u kome smo sami, bez mogućnosti da ga podelimo sa drugima – međuprostor između biti i ne biti.
Osim što je pisanje reči vakuum jedino i ispravno sa dva „u“, ono asocira i na snagu „uma” u suočavanju sa unutrašnjim sunovratima, toksičnim odnosima i neostvarenim ciljevima.
Tim putem roman „Vakuum” istovremeno vodi čitaoca do olakšanja, ukazujući da hrabrost da se suočimo sa sobom i pronađemo snagu da se borimo za sebe, za one do kojih nam je stalo i za bolji život, nije uzaludna.
