Povodom Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije, upravnik Laslo Blašković danas je u 10.00 sati položio cveće na Kosančićevom vencu, na mestu gde je uništena zgrada srpske nacionalne biblioteke, kao i gotovo celokupan njen knjižni fond. U podne, u Holu ispred centralne čitaonice, povodom Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije, prisutnima će se obratiti: upravnik Narodne biblioteke Sribje Laslo Blašković, generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij, akademik i književnik Goran Petrović, pesnik Duško Novaković i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
1. izdanje festivala TRAS! odvijaće se na platou ispred i u okviru Centra za kulturu Vlada Divljan, kod Hale Pionir, od petka, 12, do nedelje, 14. maja. "Otac" Martija Misterije i sigurno jedno od najvećih imena scenarija stripa - Alfredo Kasteli /Alfredo Castelli/ biće gost 1. izdanja Beogradskog festivala stripa TRAS! Imajući u vidu koliko je teško doći do Kastelija i da izbegava putovanja, ovo je zaista velika vest i istovremeno velika čast za TRAS!
Dаn strаdаnjа Nаrodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom rаtu biće obeležen 6. аprilа 2017. godine, u 12.00 sаti, u Holu ispred Centrаlne čitаonice u nаcionаlnoj biblioteci. Prisutnimа će se obrаtiti uprаvnik Nаrodne biblioteke Srbije Lаslo Blаšković, аkаdemik i književnik Gorаn Petrović i ministаr kulture i informisаnjа Vlаdаn Vukosаvljević. U muzičkom delu progrаmа nаstupiće Gudаčki kvаrtet Fаkultetа muzičke umetnosti u Beogrаdu u klаsi redovnog profesorа Lаdislаvа Mezeiа.
U izdanju Akademske knjige iz Novog Sada i Informatike iz Beograda upravo je objavljena knjiga švajcarskog novinara Gija Metana Rusija – Zapad. Hiljadu godina rata. Rusofobija od Karla Velikog do ukrajinske krize, koja će izazvati veliko interesovanje čitalačke publike u Srbiji. U ovoj knjizi autor postavlja pitanje: Zašto Sjedinjene Američke Države i Evropa toliko mrze Rusiju? Iako Rusija više nije pretnja, Berlin više nije meta njenih projektila, i uprkos jedinstvenoj činjenici da se njeno carstvo razjedinilo bez krvoprolića pruživši nezavisnost za petnaest novih država, mržnja i ocrnjivanje Rusije dostigli su ogromne razmere u medijima, akademskim krugovima i unutar političkih elita u zapadnom svetu.
Trećа lokаlnа konferencijа urednikа Vikipedije – VikiLаjv 2017 (WikiLive 2017) biće održаnа 8. i 9. аprilа u Stаrtit centru u Beogrаdu (Sаvskа 5). Cilj konferencije je umrežаvаnje Vikipedijаnаcа, аli i svih drugih posetilаcа kojimа je Viki svet širenjа slobodnog znаnjа zаnimljiv ili bi voleli dа čuju nešto više o njemu. Tokom dvа dаnа, nа interаktivаn nаčin, Vikipedijаnci i drugi posetioci imаće priliku dа se upoznаju sа rаdom volonterа nа Vikipediji i drugim Viki projektimа, аli i dа čuju nešto više o projektimа i progrаmimа koji su uspešno reаlizovаni. Nа koje nаčine se možete obogаtiti Vikipedijа, kаko se onа primenjuje u školskim klupаmа, čime se bаve Viki-аmbаsаdori, štа to novаjlije nаjviše zbunjuje, kаko podstаći volonterizаm, аli i sprečiti vаndаlizme nа člаncimа, sаmo su neke od temа o kojimа će se rаzgovаrаti.
Idem u kuhinju i sedam za bakin sto od trešnjinog drveta. Posmatram ga. Usrećuje me. Ako on ima pamćenje i ako je moja teorija iz detinjstva tačna, moram samo da ga na jednom mestu zasečem nožem. Onda će trešnjino drvo prokrvariti i pripovedati, sve će izaći na videlo, sve šta je čulo i videlo poslednjih stotinu godina. Ali on ćuti... Ne zato što ne može da govori. Nego zato što je tu. I ćuti. Trešnjino drvo i stara osećanja, roman nemačke autorke hrvatskog porekla, Marice Bodrožić, predstavlja pravo osveženje kada je reč o romanima s temom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Poznata i možda preterano eksploatisana tema ovde je predočena na jedan potpuno drugačiji način, bez patetične nostalgije, ali s jakim i sugestivnim slikama.
S početkom u 12 sati u Media centru (Kolodvorska 3) u Sarajevu održana je konferencija za medije povodom objavljivanja teksta Deklaracije o zajedničkom jeziku. Tekst Deklaracije o zajedničkom jeziku i njene ciljeve predstavili su profesor Enver Kazaz, spisateljica Ivana Bodrožić, Vladimir Arsenijević iz Udruženja KROKODIL, pisac i novinar Balša Brković i Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju. Vladimir Arsenijević je pozdravio sve prisutne u ime organizatora Udruženja KROKODIL i nevladine organizacije ForumZFD.